ОДАНОСТ ЗЕМЉИ ПРЕДАКА: У Паризу преминуо познати француски новинар и публициста српског порекла Коста Христић

ПОСЛЕ дуге и тешке болести, у Паризу је преминуо чувени француски новинар српског порекла, публициста и писац Коста Христић (86).

Фото Архива

Његово здравствено стање додатно се последњих дана погоршало короном од које је у међувремену оболео.

- Био је дуго болестан, а од јануара се све закомпликовало. Био је прошле недеље у болници на контроли, када су установили да је имао и ковид. Стање му се изненада погоршало, а од четвртка је био у коми. Ситуација се током викенда стабилизовала, имали смо наду, али, нажалост, није издржао. Преминуо је у ноћи између уторка и среде - пренела је "Новостима" његова кћерка Милана.

Христић је био угледни новинар, уредник у "Монду", где је уређивао судску хронику, да би, затим, радио и као уредник спољнополитичке рубрике у исто тако познатом недељнику "Поен". Био је истакнуто име француског новинарства.

- Изузетан човек, доследни патриота, бескрајно одан земљи својих предака. Био ми је прави пријатељ, ово је и велики лични губитак - истакао је, за "Новости", књижевник и академик Милован Данојлић, на чији предлог је Христић својевремено постао и члан Удружења књижевника Србије.

Коста Христић је био пријатељ и Добрице Ћосића, Жике Стојковића, Милована Ђиласа, Матије Бећковића... На маргинама једног од судбоносних састанака на којима се одлучивало о судбини Србије и Југославије упознао се у Женеви током деведесетих са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем и остао с њим у блиском контакту.

У то време, био је, уз ветерана француског новинарства Луја Даламаса, један од уредника и оснивача листа "Балкан енфо" који је заступао српске интересе. Пуно је радио на објашњавању положаја Срба. Веома се ангажовао и на одбрани српског Косова.

- Веома ме је погодила вест о смрти Косте Христића. Заиста, велики губитак. Дуго смо се знали и сарађивали, још од 1967. године. Били смо као браћа. Остао је свом душом Србин. У време моје кампање за спас Ловћенске капеле, омогућио је да се "Монд" огласи на ту тему. Касније, био је један од стубова одбране када су наступили тешко време и сатанизација Срба распадом Југославије - пренео нам је париски публициста Комнен Бећировић, с којим је Христић сарађивао у "Балкан енфоу".

Коста Христић је рођен у Атини 12. априла 1935. године. Пореклом је из старе, угледне српске породице. Отац му је био амбасадор. После његове службе у Риму, дошли су у Француску, у Рамбује, када је Коста још био гимназијалац. У Француској је завршио студије и остао.

Уз новинарство, успешно се бавио и публицистиком. Објавио је књиге "Лажна браћа" о југословенским привидима и реалности код "Фламариона", као и збирку чланака "Српски отпор" и хронику "Част и обмана" које је издао "Л'аж д'Ом". Преводио је и књиге Милована Ђиласа са српског на француски језик. Између осталог, добитник је Повеље УНС за допринос новинарству.

Донедавно, све до болести, био је и више деценија председник Црквене општине Свети Сава у Паризу и активни члан УО Западноевропске епархије.

- Велики верник, изузетна личност. Врло сусретљив, благе нарави. Зрачио је интелектом.

Желео је свима да помогне. Био је врло активан у нашој парохији. Његова спуруга Маргита је заједно с њим долазила у цркву. Веома се ангажовао на обнови храма. Одржали смо му помен, његов одлазак је велики губитак - поручио је старешина цркве Свети Сава у Паризу, прота Никола Шкрбић.

Христић је породицу васпитавао у српском духу. Иако су му деца рођена у иностранству, где је и сам живео од младих дана, течно говоре српски језик и познају нашу историју.

- Његова жеља је била да буде сахрањен у Београду. Међутим, актуелна епидемилошка ситуација је све значајно закомпликовала. Брат Лазар и ја смо зато одлучили да га, највероватније, сахранимо сада у Паризу. Када то буде било могуће, вероватно ћемо његове посмртне остатке касније пребацити у Београд - пренела нам је кћерка Милана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације