ВИРТУЕЛНА РЕАЛНОСТ: Лажи и неистине постале су дигитално оружје којим се настоји деструирати и убити други

ИАКО је човек тек недавно технолошки овладао могућношћу непосредног представљања садржаја виртуелне реалности, она је са сневањем и причањем прича одувек постојала у његовом свету у којем је и испољену фиктивну агресију доживљавао као стварну.

Фото: А. Станковић

Сагледани као чиниоци његове интегралне реалности, фикција и стварност су утолико важни уколико њиме и у њима он успе да осмисли и потврди своје постојање. И управо та могућност да се у сајбер простору ослободи сопствена агресивност и делује на друге, доказује комплементарност и јединство стварног и виртуелног. Да агресија у сфери фикције није и фиктивна агресија, показује управо рецепција садржаја у виртуелној реалности у којој је појединац добио могућност да софистицирано изрази своју агресивност.

Деца и млади одрастају данас у свету савремених технологија који им ускраћује могућност да развијају своју способност емпатије и саосећања са другим. Уместо некадашњег слушања прича и читања књига, које је омогућавало да науче да се уживе у улогу других и проживе угодне и неугодне емоције изазване догађајима кроз које је јунак пролазио, данас су њихова доминантна забава компјутерске игрице. У њима је други пуки објекат којим се манипулише и којем се може учинити највеће зло, а да се због тога не осети никаква одговорност и кривица. Због формалне присутности, а суштинске одсутности у комуникацији са другим у виртуелном свету, појединац не развијајући своју емпатију постаје склон да вређа, понижава и повређује друге. Тако је и настала позната и популарна видео-игра "Кармагедон", у којој играч као возач аутомобила треба да стигне до циља усмрћујући успут пешаке. Недозвољена и кажњива бахатост у саобраћају због које страдају други постала је у овој игри задовољство у хотимичног гажењу људи. Библијски Армагедон, као поље одсудне битке између добра и зла, транспонован је у раван симболичког и виртуелног збивања, у којем човек пристаје на улогу у игри свог самоуништења. У овом контексту треба поменути да је 2020. године на апликацији "Тик Ток", која доноси видео-запис са порукама за примену снимљеног у свакодневном животу, настао и опасан изазов "разбијач лобање". Њиме се сугерише подметање ногу особи која скаче са циљем да се она спотакне, падне и изломи руку, ногу или главу.

Илузија неограничене слободе у виртуелном простору добила је друго значење када је учестало испољавање агресије мотивисало власнике појединих друштвених мрежа да се ограде од таквог начина комуникације својих корисника и успоставе одређена етичка правила. У том контексту је важан узрок раскида сарадње између "Фејсбука" и "Вибера".

Наиме, као реакција на несупротстављање насилничкој реторици и говору мржње на "Фејсбуку", "Вибер" је крајем јуна 2020, као једна од водећих апликација за размену порука и бесплатну и безбедну комуникацију на свету, прекинуо све пословне односе са овом друштвеном мрежом.

Тиме није заустављен овај аспект комуникације који омогућује појединцу да лако, порукама преко друштвених мрежа и слањем мејлова, испољи свој негативитет и изврши електронску агресију. Будући да су лажи и неистине постале дигитално оружје којим се настоји деструирати и убити други, данашњи сајбер простор омогућује да се под прикривеним идентитетом користе дезинформације и лажи као ефикасно средство агресије за нападе на конкретне особе и институције. У реалности новог начина комуникације, хејтери успевају да под маском фиктивних података о себи и скривени иза анонимности слободно испоље своју малициозност и искажу тамну страну своје личности. Отварајући профиле на друштвеним мрежама под лажним именима, дигитални насилници злоупотребљавају ове комуникацијске могућности да би узнемиравали, малтретирали, понижавали, нервирали и провоцирали друге особе. Постављањем компромитујућих трачева о њима, они заправо испољавају своје негативне емоције и мржњу, изражавајући и дубоко лично незадовољство собом. Због таквих напада и малтретирања, поједине особе извршавају самоубиство како би изашле из неподношљивог света. Осим што доводи појединца до очаја и чини да подигне руку на себе, вређање и исмејавање других, које се најпре појави на интернету, претходи нападу на њих и у стварности. Догађај у виртуелној реалности је тако и својеврстан магијски чин који најављује и иницира стварни догађај.

У виртуелном саобраћању нису запостављени ни класични, физички облици агресије. Када извршилац насиља сними камером своје недело и постави га на друштвеној мрежи, тада се физичко претвори и продужи у електронско насиље (Суботић, "Дигитални изазов - путеви хришћанства у цивилизацији бинарног кода", 93). Показује се да задовољство фрустрираног насилника није само у вршењу насиља и ослобађању своје агресивности, већ и у причању прича о томе, односно постављању видео-садржаја којима скреће пажњу на себе (Тох, "Насилници - један вид испитивања психологије насиља", 244). Иза таквих девијантних појава крију се појединци са психолошким проблемима и управо је такво њихово понашање својеврстан вапај за помоћи.

Виртуелна реалност омогућује појединцима да испоље тамну страну своје природе тако што свесном злонамерношћу наносе другима штету и чине зло. Хакерисањем, убацивањем вируса и пљачкањем, сајбер криминалци својом маштовитошћу и креативношћу у интелектуалном рату, који се перманентно води против њих, постају све веће искушење за одбрану од њихове агресије. Ова сајбер герила напада системе не због неке непосредне користи, већ због сатисфакције у сопственој супериорности над њиховим креаторима. Међутим, у виртуелном свету су и профилисани модерни пљачкаши без револвера, већ наоружани знањем и бескрупулозношћу. Организовани у криминалне групе, они стварају лажне инвестиционе платформе и користећи веб-стране успевају да привуку инвеститоре који улажући свој новац постају жртве њихових обмана.

(Одломак из књиге "Агресија и култура", издавач "Дата статус")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације