ДЕТИЊСТВО ПОНОВО ПРОНАЂЕНО: Трећа књига сабраних дела легендарног Ђорђа Лобачева

НАЈВАЖНИЈИ репринт класичног стрипа не само на Балкану већ и у Европи, један од темеља модерног европског стрипа и готово сигурно најбитнији стрипски интеграл у Срба - све ове квалификације заслужено красе трећи том сабраних дела Ђорђа Лобачева, "Баш-Челик и Биберче" у издању "Маконда" - који за овај капитални издавачки подухват из едиције "Великани српског стрипа" ужива подршку УСУС, уз суфинансирање Министарства културе и информисања за капиталне пројекте.

Фото Приватна архива

Неизмерно обогаћена предговором недавно преминулог великана Жике Богдановића насловљеним "Ђорђе Лобачев или Детињство поново пронађено", трећа књига сабраних дела легендарног чика Ђорђа обухвата управо златни период, најславније радове овог српско-руског уметника чији су значај и утицај несагледиви. Реч је о стриповима насталим од 1938. ("Женидба цара Душана" - први велики и узбудљиви стрип према српском фолклору) до 1942/1943. када је настајао "Биберче", ратни и забрањивани, данас култни рад Лобачева.

Главни уредник Зоран Стефановић, који је аутор напомена уз сваки стрип, на темељу најновијих научних сазнања сагледава и расветљава неколико крупних феномена српске и европске популарне културе - како је древна индоевропска и српска вера надахнућем Лобачева сачувана у облику модерне поп-културе америчког типа за читаоце у Краљевини Југославији, како су ови стрипови крајем тридесетих 20. века увели српски фолклор као важан жанр модерне визуелне културе у светску културу, како је по "Баш-Челику" и "Биберчету" велики Војислав Нановић у сарадњи са Лобачевом и Винавером снимио "Чудотворни мач" и друга ексклузивна сазнања.

ПОРОДИЦА Ђорђе Лобачев са супругом Јелисаветом и сином Димитријем  1943. у Београду, Фото Приватна архива

Као велико заједничко постигнуће српско-руске културе ова капитална едиција Сабраних дела Лобачева је била запажен дипломатски поклон од стране српске министарке културе и информисања Маје Гојковић новом директору Руског дома Јевгенију Баранову у фебруару ове године.

А у центру Москве се једном годишње, под окриљем руске владе, у Дому руског заграничја имена Александра Солжењицина премијерним капиталним изложбама представља златно доба београдског стрипа и руски емигрантски уметници који су деловали у међуратном Београду. У 2020. је представљен опус управо Ђорђа Лобачева, али и историјски значај његовог оца дипломате Павла, који је службовао као конзул почетком 20. века на Косову и Метохији и другим српским земљама. Био је кум са породицом Његош, због чега је мали Ђорђе крштен 1909. на Цетињу, у краљевском окружењу Петровића.

На друштвеним мрежама и форумима широм некадашње Југославије, пре свега у Београду и Загребу, трећи том Лобачева је дочекан са узбуђењем, а има и читалаца који су ово штиво читали као деца, у време Краљевине Југославије и златног доба београдског стрипа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације