Култура

РАД СА ДУШКОМ: Камера као играчка - Ин мемориам Божидар Бота Николић

Весна ПАНТЕЛИЋ

20. 05. 2021. у 15:00

КАО камерман и директор фотографије, Божидар Бота Николић потписао је више од 50 филмова, међу којима су ремек-дела наше кинематографије - "Живот је леп", "Другарчине", "Пад Италије", "Дечко који обећава", "Ко то тамо пева", "Маратонци трче почасни круг".., али му је, како је говорио, Бог отворио пут филмовима "Бештије" и "Балкански шпијун", па је за своје првенце добио Златне арене на Фестивалу играног филма у Пули.

РАД СА ДУШКОМ: Камера као играчка - Ин мемориам Божидар Бота Николић

Драмску комедију "Балкански шпијун" о бившем стаљинисти Илији Чворовићу који упада у дубоку параноју убеђен да му је подстанар шпијун и државни непријатељ, Бота је режирао са драмским писцем Душаном Ковачевићем, кога често пореде са Нушићем.

- Критичари су мене и Душка одмах дочекали на нож - сећао се касније Николић. - Говорили су: "Како могу Бота сниматељ и Душко писац, да режирају филм?" Оговарали су нас на све стране, подсмевали нам се. Продуценти су чак инсистирали да избацимо Бату Стојковића из екипе, наводно због тога што пије, и заменимо га Фабијаном Шоваговићем. После Златне арене, сви су променили мишљење и филм данас проглашавају легендарним и једним од најзначајнијих у нашој кинематографији.

Снимање "Балканског шпијуна" било је прекинуто већ трећег дана, кад је Бата Стојковић уштинуо Миру Бањац, због чега се она ужасно наљутила. Расплакала се и није желела да настави снимање. Душко је предложио Боти да плате трошкове тродневног снимања и прекину са радом.

- Следећег дана, док смо нас двојица седели, дошао је Бата и извинио се - испричао је Бота. - Обећао је да ће се извинити и Мири и рекао нам да више неће правити проблеме. Тако је и било. Касније сам све остале пројекте радио са Стојковићем, па тако и његов последњи филм "У име оца и сина", који, нажалост, никада није доживео премијеру.

Бата је за улогу у "Балканском шпијуну" награђен Златном ареном у Пули за најбољег глумца, а Бота је говорио да је са њим истовремено и тешко и лепо радити:

- Он има, као и све звезде, неке своје ћуди. Бату, на пример, замоли шминкер да опере косу код куће, јер сутра снимамо на улици. Он то не уради, па му на улици перу косу и неке такве и сличне ситнице коче и померају снимање. Али, кад почне да игра и глуми, онда је стварно лепо са Батом радити.

УМЕМ ДА СНИМИМ ФИЛМ

КАДА би Николића питали у чему је разлика између њега и већине других редитеља, он би одговарао:

- Разлика је у томе што ја умем да узмем камеру и снимам филм, а неки редитељи то не умеју. Камера је најлепша играчка коју је човек створио. Ко боље уме да се игра с њом, он је и већи мајстор. Волим да је држим у руци, да је мазим, да је гледам... Не баш као жену, али близу.

Као редитељ, Николић је највише памтио ситуације када је смех узимао данак. У сећању му је остала Сека Саблић, док су радили неку телевизијску драму. У њој је постојала тужна сцена вешања, а они, што боље "обесе" Секу, све више почињу да се смеју. После неколико дана једва су завршили снимање. Незаборавна му је Сека била и у филму "Маратонци трче почасни круг", у сцени кад са Бором Тодоровићем води љубав на обали. Најлакше му је, говорио је, било да ради и најбоље је радио са Душком Ковачевићем, јер су се, између осталог, њих двојица заједно школовали, заједно учили, заједно сањали како ће једног дана да снимају и режирају филмове и представе.

- Душко ми је пре неколико година објаснио у чему је разлика - испричао је Бота. - Онда смо пили неко јефтино пиће и имали много времена, а сада пијемо виски и немамо времена ни за шта, чак ни да попијемо тај виски.

СУТРА: КАКО САМ ОТКРИО БРЕДА ПИТА