БАТА ЋЕ ОД ЈЕСЕНИ ПОЧИВАТИ ПОРЕД СВОЈЕ ДРАГЕ ЛУЛЕ: Исповест Јелене Живојиновић, ћерке легендарног глумца (ФОТО)

ПРОЂЕ пет година без нашег Бате. Мајка Лула већ годину и по није са нама. Сада, док са братом Миљком седим у нашем породичном стану и евоцирам успомене, имам осећај да су нам родитељи ту и да нас слушају.

ФОТО: С. Видачковић и приватна архива

Овде ме свака ситница подсећа на њих, враћа у неке лепе, заједничке тренутке. Искрено верујем да ћемо Бати испунити последњу жељу и да ћемо га већ у септембру или октобру, уколико се епидемиолошка ситуација смири, пребацити у Кораћицу, да почива поред своје Луле.

Овако, за "Новости", говори Јелена Живојиновић, ћерка легендарног глумца Велимира Бате Живојиновића, после јучерашњег петогодишњег помена вољеном оцу у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Како би са братом Миљком и осталим члановима породице присуствовала обележавању пола деценије откако нас је 2016. године напустио легендарни Валтер, Јелена је пре неколико дана допутовала са Кубе. У Србији није била годину и по дана, прошлогодишњи "локдаун" широм планете у најжешћем јеку пандемије спречио ју је да тог 22. маја буде у Алеји и поклони се очевим сенима.

Ова годишњица јој је посебно важна јер је први пут са братом Миљком била на помену Бати, вероватно и последњем на Новом гробљу у Београду. Иако због природе свог посла који обавља у Амбасади Србије у Хавани ретко говори за медије, Јелена је љубазно и срдачно пристала на разговор за наш лист.

- Миљку и мени много значи што смо ове године заједно на помену, сада смо ближи него икад - прича Јелена Живојиновић.

- Надамо се и верујемо да ћемо следеће године на дан очеве смрти бити у Кораћици, у порти цркве где сада почива наша Лула. То је била њихова жеља, да и у смрти буду нераздвојни. Одавно смо прикупили све неопходне документе за пребацивање Бате у Кораћицу, надамо се да ће се корона до јесени смирити, те да ће на вечни починак у своје родно село бити испраћен онако како је заслужио.

Физичка сличност између оца и ћерке је више него очигледна. И док нам Јелена и Миљко показују фотографије из породичног албума, Валтерова ћерка каже да што је старија, код себе препознаје мајчину нарав, али памти и очеве савете.

Foto: ФОТО: С. Видачковић и приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

- Искрено говорећи, мама и тата на неки начин васкрсавају кроз мене и Миљка. Нема дана да их се не сетим, рука ми сама полети ка телефону да позовем мајку. Тата ми се више "јавља" као саветодавац, кад сам у некој дилеми, размишљам шта би он рекао у тој ситуацији. Под старе дане све више личим на мајку, док ме Миљко много подсећа на Бату. Примили смо доста од њих, а сада када их нема, имам утисак да они говоре кроз нас. Бата је увек био мудрац у нашој породици, све је водио. Баш сам ових дана причала са Миљком како није било ситуације коју он није умео да реши, и то одмах. Седело се увече док год не види узрок и даљи ток те радње. Био је мудар, али народски мудар, са паметним саветима за све ситуације. Проблеме је чинио једноставним и увек је добро знао шта је битно, а шта небитно.

Била је и уз оца и мајку у њиховим последњим тренуцима, када је било јасно да болест и године чине своје. А да ли је човек попут Бате Живојиновића, глумац који је био вољен и обожаван не само у целој бившој Југославији, већ и у далекој Кини, са више од 300 снимљених филмова и небројаним наградама - остао нечег жељан у животу, да ли је Бата то открио на крају?

- Не. Бата је до последњег тренутка волео живот и отишао је спокојан - присећа се Јелена.

- Мама је своју последњу недељу у децембру 2019. била мало збуњена оним што се дешава. Али, тренутак њеног одласка био је магичан, као да сам чула њен смех из младости. Био је то један весео, одлазећи дух. Невероватно.

На парастосу и партијски другови

ПЕТОГОДИШЊИ помен Велимиру Бати Живојиновићу одржан је јуче у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

ФОТО: С. Видачковић и приватна архива

Обележавању пола деценије откако нас је 22. маја 2016. напустио великан југословенског и српског филма присуствовали су његов син Миљко и ћерка Јелена. Ту су били и Батини партијски другови - лидер СПС и председник Народне скупштине Ивица Дачић, министар просвете Бранко Ружић, директор "Коридора Србије" Александар Антић, функционер СПС Жарко Обрадовић, глумац Драган Петровић Пеле са сином Јаковом, глумица и певачица Оливера Катарина са сином Манетом Шакићем, Весна Југовић, те остали чланови породице и пријатељи Живојиновића.

ФОТО: С. Видачковић и приватна архива

Услед дугогодишњег одсуства из Србије, због судског процеса који је вођен од 2006. до 2018. године због афере коју су медији називали "Стечајна мафија", Батин син Миљко није био у могућности да присуствује очевој сахрани 2016. године. Иако га је 2018. Апелациони суд ослободио свих оптужби за злоупотребу службеног положаја која му је приписана док је био стечајни управник Грађевинског предузећа "Рад", адвокат Миљко Живојиновић је дозволу за долазак у Србију добио тек када му је крајем децембра 2019. преминула мајка Лула. Слетео је на српско тло после 14 година проведених у Француској, како би испратио мајку на вечни починак. Каже нам да га и даље боли што није могао да буде уз родитеље до краја, те са посебном емоцијом доживљава чињеницу да ове године први пут присуствује обележавању годишњице Батине смрти у Алеји заслужних грађана.

- За мене је овај тренутак био посебно емотиван јер сам први пут био на очевом гробу за годишњицу, а уједно и први пут са сестром на помену - говори Миљко за "Новости".

- Вероватно је ово био последњи парастос на Новом гробљу. Очигледно је да пада број заражених короном и стичу се услови да га пребацимо у Кораћицу, да коначно буде поред своје Луле. Али за мене је то све другачије и емотивније од било чега што сам до сад доживео. Верујем да ће тај утисак да траје још дуго. Мислим да је неопходно и хришћански да сви заједно то обележимо и испунимо им жељу да буду заједно.

Јелена ће у Србији боравити наредних неколико недеља. Допутовала је са своје две ћерке, Јелисаветом и Јулијаном, те сином Обрадом, који имена носе по прецима. Деца воле Србију и радују се сваки пут када после дугог лета из Хаване дођу у стан где су некад живели вољени бака и деда. О љубави, блискости и породичној хармонији сведоче многобројне заједничке фотографије које красе готово сваки зид у стану Живојиновића на Врачару.

- Куба је лепа и далека земља. Не знам како је другима који раде у иностранству, али када сте удаљени хиљадама километара од куће, пробуди вам се патриотизам и знате да је све наше најбоље и најлепше. Сваки пут кад дођемо у Београд, будемо кратко. До претпрошлог лета, у Србији сам живела готово две године, радила сам свој посао у Београду и врло лепо сам се уклопила - са осмехом истиче Јелена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације