ВЕК И ПО ПОСТОЈАЊА: Математички факултет - Темељ математичке писмености
Математички факултет прославио је свечаном академијом 150. годишњицу постојања и великих успеха у науци и просвети.
- Током целог постојања, Математички факултет постиже изузетне резултате. Наши дипломци раде на свим континентима и у Србији, у кључним институцијама, компанијама и наравно у образовању. Зато мислим да је Математички факултет испунио мисију коју је добио давне 1873 од српске државе. И тако ће наставити и даље. Али, због деградације професије наставника у нашим школама, све је мање кандидата за те послове и ако по том питању нешто не променимо, ситуација ће бити још тежа. Ми, ипак, иако то није увек најсиплативије, највише инсистирамо на квалитету, зато значајно и доприносимо статусу и међународном угледу Универзитета - рекао је декан Математичког факултета проф. др Зоран Ракић.
Настава математике у Србији почела је одмах по оснивању Лицеја, 1838. године, а 1853. основано је Природно-техничко као једно од три одељења Лицеја. У раздобљу 1863-1873. године природне науке и математика изучавају се у оквиру Техничког факултета Велике школе, потом у оквиру Филозофског факултета, све до 1947. године када је основан Природно-математички факултет Универзитета у Београду. Статус самосталне установе у саставу Универзитета, Математички факултет добио је 1995. године.
- Данас када обележавамо век и по факултета, са сигурношћу можемо рећи да се ова институција темељи на крилима оних који су пионирски били посвећени утврђењу математичког знања и образовања” рекао је ректор Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић и истакао пре свега образовну изврсност, засновану на динамичким методологијама наставе и посвећености неговања математичког талента, чиме се инспиришу генерације будућих математичара и промовише математичка писменост. Ректор је подвукао и интердисциплинарну сарадњу, односно повезаност математике са другим областима, и подстицај истраживачким пројектима који се баве сложеним глобалним изазаовима и доприносе академском развоју, а у којима Математички факултет активно учествује. ”Изражавам најдубљу захвалност за преданост наставног и научног колектива факултета, за ваше неуморне напоре у обликовању будућих генерација математичара, посебно у овом тренутку када је афирмација наставничких занимања питање од националног значаја - закључио је ректор Ђокић.
Више од 6.000 дипломираних математичара, преко 700 магистара-мастера, бројни специјализанти и више од 400 доктора наука који заузимају значајна места у бројним институцијама, државним службама, научноистраживачким институцијама, компанијама и школама како у Србији, тако и у иностранству, показатељи су квалитета по којем је Математички факултет глобално препознат. Из реда професора овог факултета до сада је изабрано десет чланова Српске академије наука и уметности.
Свечаној академији у МТС дворани у центру Београда присуствовали су представници државних институција, образовних установа, партнера и сарадника, као и бројни професори, дипломци и студенти. Наставни план и програм Факултета протеклих година се интензивно мења, а приоритет је да се сви нивои студија учине ефикаснијим и актуелнијим, имајући у виду савремена дешавања у високом образовању.
Препоручујемо
НАЈБОЉИ ТИМ ИЗ КРАЉЕВА: Такмичење у програмирању на Факултету организационих наука
22. 12. 2023. у 13:13
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)