ПРЕДСТАВЉЕНА СИВА КЊИГА ИНОВАЦИЈА: Умрежени научни и иновациони центри

Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић, присуствовала је свечаној конференцији поводом завршетка „СтарТецх” програма „Отворени хоризонт за иновације”на којој је представљено друго издање НАЛЕД-ове Сиве књиге иновација.

Фото: Министарство

На конференцији представљени су резултати рада на препорукама из првог издања Сиве књиге иновација, где је је Министарство науке, технолошког развоја и иновација означено као шампион успешне сарање. Министарка др Беговић је истакла да "иза тога стоји велики рад који је последица визије осмишљене пре више година од стране премијерке Ане Брнабић, која Министарству науке континуирано пружа огромну подршку".

- Наше Министарство је успело у задатку да умрежи све субјекте науке и иновационе делатности, који су били разбијени попут различитих делова једне велике слагалице. Регионални стартап центри се налазе у местима у којима нема института и факултета, њима средњошколци, студенти и грађани могу да се обрате и да ураде нешто са својом идејом. Регионални центри су везани за наше научно-технолошке паркове, којих имамо четири, радимо на њиховом проширењу и градимо нови индустријско-технолошки парк у Лесковцу. Поседујемо једну добро организовану мрежу коју наши грађани и привреда могу да искористе на најбољи могући начин - рекла је Јелена Беговић присутнима.

Она је додала да су "Правилником о Регистру субјеката националног иновационог система дефинисани су бизнис анђели и други субјекти иновационе делатности, док је Законом о иновационој делатности све пребачено на Фонд за иновациону делатност, који је израдио Регистар у облику еИновација, односно једног интегрисаног информационог система."

- У Привредној комори Србије 14. децембра имали смо догађај лансирања Регистра, који је отпочео свој рад. У овај Регисар се уписују субјекти који се баве иновацијама, већ дефинисани стартапи и спинофови, затим субјекти иновационе инфраструктуре, као што су научно-технолошки паркови, локални стартап иновациони центри и јако је битно напоменути да се овде налазе и инвеститори. У овој области начињен је велики напредак - додала је министарка.

Др Беговић се осврнула и на то да су основани први фондови предузетничког капитала, који су постали основа за различите смерове развоја српске економије и науке и нагласила да Министарство тренутно ради на оснивању специјализованих фондова за биотехнологију.

- Етичке смернице везане за вештачку интелигенцију дефинисане су у потпуности у складу са глобалним дешавањима и одлукама, а написана је и Стратегија, којом смо правно и формално заокружили ову област, што нас позиционира у сам врх светске науке. Ускоро крећемо са израдом нове Стартегије, с обзиром да ова тренутна важи до 2025. године“ - рекла је она.

Министарка је истакла да је лансиран и Портал отворене истраживачке инфраструктуре захваљујући ком сва научна опрема у поседу научноистраживачких организација и све услуге које они пружају може да буде понуђена приватном сектору, који је често бивао изложен додатним трошковма услед путовања у иностранство и ангажовања страних експерата, а портал ће им сада омогућити да већину ствари ураде овде, у Републици Србији.

- Држава наставља да улаже велика средства у инфраструктуру кроз Фонд за иновациону делатност, Фонд за науку и HORIZON пројекте, за које ми плаћамо контрибуцију. Сва та инфраструктура треба да буде искоришћена на најбољи и најоптималнији могући начин. Надам се да ћемо у следећих годину дана кроз овај Портал имати и прве званичне сарадње, помоћ науке индустрији, док у другој фази очекујемо да индустрија своје расположиве капацитете такође пружи науци - рекла је Јелена Беговић.

Додала је да "Са НАЛЕД-ом радимо на будућим принципима, који ће увезати науку и привреду, кроз стипендиране докторанте."

- Овај корак је изузетно битан, било да се ради о докторантима који се раде директно у индустрији или онима које финансира индустрија, како би свој кадар издефинисала и припремила за бројне изазове у пословању. Имамо јасну визују, капацитете у науци, индустрији и приватном сектору и мислим да нам је потребна само још боља координација. Рад са НАЛЕД-ом нам је показао да и неки екстерни чинилац може да нам укаже шта то фали да бисмо имали сјајан иновациони систем - закључила је др Беговић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације