ВЕРОНАУЦИ ОСНАЖИЛИ СТАТУС У ШКОЛАМА: Изменама закона предвиђено да изборни програми прерасту у - предмете

ВЕРСКА настава у школама поново ће имати статус изборног предмета, а не изборног програма, а вероучитељи ће моћи да заснују стални радни однос, што до сада није био случај па су могли да раде само "на одређено".

Фото А. Станковић

Ове промене предвиђене су Нацртом измена Закона о основима система образовања и васпитања (ЗОСОВ) који је ушао у јавну расправу, а она ће трајати до краја године.

Иначе, у овом пропису термин "изборни програм" замењен је терминим "изборни предмет" и то се односи како на верску наставу, тако и на грађанско васпитање и други страни језик.

- Промена назива изборни програми у изборни предмети предложена је како би се указало на њихов значај и чињеницу да исти представљају обавезне предмете, који се разликују од других обавезних предмета само у чињеници да код њих постоји могућност избора. Предложеном променом назива изборних програма у изборне предмете, статус ових предмета остаје непромењен - наводи се у образложењу законских измена. Тако ће након усвајања законских измена у школама постојати само обавезни и изборни предмети, али не и програми.

Када је реч о веронауци, патријарх Порфирије, али и представници других верских заједница више пута су тражили да јој се врати статус изборног предмета и да се омогући вероучитељима да заснују стални радни однос у школи.

Веронаука је у школе уведена 2001. године и тада је имала статус обавезног изборног предмета, а ђаци су могли да бирају или тај предмет или грађанско васпитање. Међутим, изменама закона из 2017. године, изборни предмети преведени су у изборне програме, па је тако и верска настава добила другачији статус. Тај потез црквени великодостојници оценили су као корак уназад који би могао да води њеном укидању.

Најновије законске измене регулишу и запослење вероучитеља, па је предвиђено да директори школа закључују уговор о раду на неодређено време са наставником верске наставе који се налази "на листи наставника верске наставе" коју састављају верске заједнице. Изменама ЗОСОВ је предложено и да црква или верска заједница могу да повуку наставника верске наставе са "листе" уколико он својим активностима, ставовима и понашањем подрива углед традиционалне цркве или верске заједнице, односно учи и поступа супротно учењу, ставовима, моралу и вредностима које заступа традиционална црква, односно верска заједница којој припада.

Иначе, веронуку у школама предају сврешени студенти Богословског факултета, а међу вероучитељима има доста жена.

А како пише у програму, циљ веронауке је развијање емпатије, доброте и великодушности код деце. На часовима се учи о животу, моралу, човечности, а вероучитељи покрећу различите теме из свакодневог живота.

Ђаци и родитељи имају, углавном, позитивна искуства и задовољни су начином на који се деци приближава религија.Настава је прилагођена узрасту, па у нижим разредима ученици углавном цртају, нарочито је весело пред Божић, Ускрс и за Светог Саву. Како деца расту, тако и настава постаје озбиљнија, али вероучитељи се труде да велике тајне вере објасне на лак и прихватљив начин. Градиво се повезује са другим предметима, историјом, српским језиком и књижевношћу, билогијом... па деца неретко знање стеченео на веронауци искорите и на другим предметима. Обавезно је научити "Оченаш", "Химну Светом Сави", обичаје за верске празнике... Током божићног и ускршењег поста, вероучитељ ђацима одреди број дана које треба да посте - млађим разредима по три дана, старијим цела седмица, а онда се суботом иде на литургију и причест. И деца то радо испоштују.

Да су деца задовољна часовима веронауке потврђују и подаци Министарства просвете према којима више ђака бира овај предмет него грађанско васпитање - па тако на верску наставу иде 448.925, ђака основних и средњих школа, а на грађанско васпитање 300.274 ученика, однос је, дакле, 60 према 40 одсто у корист веронауке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације