И НАЈБОЉИ СТРЕПЕ ЗА МЕСТО: Ова школска година била је нередовна и хаотична, а осмаке сада чека стрес око уписа

УПИС у средње школе се ближи, а пред малим матурантима је избор будућег занимања.

министарство просвете

Иако је школска година била нередовна и хаотична, осмаци ће морати да се потруде да на завршном испиту освоје што више бодова како би уписали жељену средњу школу.

Пртисак на децу и родитеље је огроман, па тако без више од 80 бодова не може се размишљати о некој од реномираних школа. Да би, надлежни, ипак требало да поразмисле о промени у начини и уписа, говори и чињеница да и одличне и врлодобре ђаке чак и пар грешака на малој матури може скупо коштати.

Нелогично је да ученик, који је у основној школи био врлодобар ђак са просеком од четири и носи 48 поена за упис, што је сасвим солидан успех, мора перфектно да одради завршни испит како би освојио минимум 35 бодова и успео да упише жељену школу.

Осим гимназија, међу најпопуларнијим школама прошле године су биле медицинске. Места је било само за одличне и по неког врлодоброг ученика, а конкуренција изузетно јака.

- Ово нам показује да су одлични ђаци, чак и вуковци, уписивали медицинске школе - каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда. - Већина њих ће после завршене средње школе отићи у иностранство, где су примања за ове профиле значајно већа него код нас.

Према речима Антића, међу популарним средњим стручним школама је и Ваздухопловна академија где се за једно место пријавило и по четири ученика. Доња граница за упис на смер авиотехничар била 89,26 поена. Он наводи да је разлог популарности добра организација рада саме школе, али и доминантна практична настава и гарантовано запослење у земљи, али и иностранству.

- Угоститељство и туризам су веома популарни код ђака који су завршили основну школу. Разлог је добра практична настава, али и развој туризма у нашој земљи и све већа потреба за овим профилом - каже Антић. - За смер кулинарски техничар било је неопходно око 75 бодова, као и за хотелијерско-ресторатерског техничара, док је минимални број бодова за кувара био 70,02. Развојем туризма и хотелијерства само у Београду у блиској будућности биће потребно више од 100.000 радника овог профила.

Антић истиче да је ИТ смер доживео пад када је у питању минималан број поена за упис, а примећено и мање интересовање за електротехничке школе. У ЕТШ "Никола Тесла" за смер техничар информационих технологија било је неопходно минимум 92,75 бодова.

Он наглашава да Србија оскудева у добрим мајсторима, а поједине средње стручне школе годинама не могу да попуне места иако су у питању занимања која су дефицитарна и добро плаћена.

- Заваривачи могу да имају примања као радници у ИТ сектору, али интересовање за овај профил је и даље јако мало - истиче председник Форума. - Србија оскудева и у зидарима, а грађевинске школе су нам празне иако се у земљи гради више него икада. Зато смо принуђени да радну снагу у грађевинарству увозимо из иностранства. Пољопривредне школе би требало да буду међу најтраженијим у нашој земљи. Зато апелујемо на надлежне да ураде све што је у њиховој моћи како би ови профили били промовисани. Такође предлажемо да се уради бела књига за пољопривредне школе.

Када су у питању београдске гимназије, рекодер је младеновачка где је лане "скала" подигнута за невероватних 28 поена, па је за упис на природно-математички смер требало 88,96. За исти смер у Петој "квота" је била 92,95 бодова, што је четири бода више него лане. За исти број бодова подигнута је летвица и на друштеном смеру (90,91). Више поена требало је и за пријем у Земунску, Девету, Десету, а мање за Трећу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације