СРБИЈА У КОРАК СА СВЕТОМ: "Новости" у обиласку места са којих ће долазити зелена енергија (ФОТО)

ЕНЕРГЕТСКА криза у Европи, па и на нашим просторима, подстакла је градњу електрана за производњу енергије из ветра, посебно из сунца, а анализе показују да ће свет у наредних пет година удвостручити капацитете зелене енергије.

Фото Танјуг

Влада Србије је у јануару 2023. године усвојила Програм економских реформи за период од 2023. до 2025. године, чији је један од циљева да се настави са развојем и усвајањем дугорочне енергетске и климатске стратегије у складу са Зеленом агендом за Западни Балкан и међународним обавезама и даље појачати улагања у модернизацију енергетске инфраструктуре и смањење емисије угљеника у циљу убрзања зелене транзиције. 

Тако ће Србија у наредне три године завршити са пројектима који ће производити електричну енергију из неколико обновљивих извора захваљујући пројектима које спроводи ЕПС, а који поред бенефита њиховог коришћења служе и за смањење штетних утицаја по животну средину.

„Новости“ су имале прилику да сем постојећих објеката производње електричне енергије попут ХЕ „Ђердап“, посете неколико места на којима ће бити спровођени ови пројекти од стране ЕПС-а, а међу којима су изградња ветропарка и соларне електране.

ВЕТРОПАРК "КОСТОЛАЦ"

Изградња ветропарка "Костолац" представља пилот-пројекат ЕПС-а и то први таквог типа који реализује ово предузеће, а који ће према речима Предрага Ђорђевића, руководиоца програма пројеката ЕПС-а, бити реализован на четири локације - Дрмно, Петка, Ћириковац и Кленовник. Овај ветропарк биће подигнут на месту исцрпљених површинских копова и одлагалишта истоимене термоелектране.

Фото: М. Шкорић

Завршетак овог пројекта предвиђен је за септембар наредне године, а прикључење на мрежу очекује се крајем 2024. Планирана годишња производња ветропарка "Костолац" биће 184 милиона киловат-часова годишње, довољно за снабдевање зеленом електричном енергијом око 30.000 домаћинстава. Век трајања оваквог енергетског објекта може бити и 25 година до првог генералног ремонта.

За 20 ветростубова, колико ће бројати овај парк, сваки снаге 3,3 мегавата, биће издвојено 103,7 милиона евра. Пројекат ће бити финансиран кредитом КфW банке у вредности од 80 милиона евра, док су ЕПС-у одобрена додатна средства у износу од 30 милиона евра од WБИФ.

Овим пројектом предвиђена је и изградња трафостанице, разводног постројења и унутрашње кабловске мреже, као и саобраћајница, па је тако је у децембру 2020. године потписан уговор од 3,2 милиона евра са конзорцијумом Екстра Ауто Транспорт/ЦИП Београд за изградњу интерних саобраћајница и прикључака на државне путеве. Засад је завршена изградња четири интерне приступне саобраћајнице, а у току је добијање неопходних дозвола за прикључке на државне путеве.

Како наводи Ђорђевић испорука главне опреме за иградњу ветропарка креће у јануару и трајаће четири и по месеца.

Фото: М. Шкорић

СОЛАРНА ЕЛЕКТРАНА "ПЕТКА"

Соларна електрана (СЕ) "Петка", прво фотонапонско постројење у ЕПС-овом огранку Термоелектране и копови Костолац, градиће се на спољашњем одлагалишту Површинског копа "Ћириковац 2" и имаће планирану годишњу производњу од 15,6 гигават-часова.

Соларни панели простираће се на површини од 11,6 хектара. Планирана вредност инвестиције је 1,1 млрд РСД и финансира се средставима ЕПС-а.

Предвиђени рок за реализацију пројекта је 15 месеци од тренутка када се извођач уведе у посао. Очекује се да СЕ "Петка" буде на мрежи крајем 2024. године.

Фото: М. Шкорић

Период поврата уложених средстава је 12 година, док је период експлоатације електране 25 година. После тога, мењају се само панели, док остају конструкције, путеви и инфраструктура, који чине значајан део укупног улагања. Заменом панела електрана се ревитализује за нових 25 година експлоатације.

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ХИРДОЕЛЕКТРАНЕ "ЂЕРДАП"

Хидроелектрана „Ђердап 1”, гигантска брана која преграђује Дунав и производи 5,5 милијарди кWх годишње, један је од највећих хидротехничких подухвата нашег времена изграђен у сарадњи са Румунијом.

Први агрегат је пуштен са радом још давне 1970., а последњи 1972., чиме ова хидроелектрана постаје један од највећих хидроенергетских објеката у свету. Осим тога, она је уједно и највећа хидроелектрана у систему „Електропривреде Србије“ која производи око половине укупне електричне енергије из хидро сектора ЕПС-а.

Стручни тимови „Електропривреде Србије”, ХЕ „Ђердап”, стручњаци домаћих научних институција и руске фирме „Силовије машини” знањем и радом успешно воде ревитализацију ХЕ „Ђердап 1“.

Фото: М. Шкорић

До сада је пет агрегата ревитализовано, а сада је финиш последње фазе ревитализације и ради се агрегат А3. После 51 године А3 на ХЕ „Ђердап 1“ заустављен је 1. септембра 2022. године и званично је почела шеста етапа ревитализације ђердапске хидроелектране. Након 410 дана предвиђено је да се агрегат врати у редован рад. Монтажа је при крају, а ускоро се очекује и прво покретање агрегата, примопредајна испитивања и синхронизација агрегата на мрежу. У ревитализоване агрегате уграђена је најмодернија опрема домаћих и светских произвођача.

По завршетку обнове, наша највећа ХЕ имаће већу снагу и поузданост и дужи радни век за наредних 30 до 40 година, док ће номинална активна снага агрегата после ревитализације уместо претходних 171 МW сад бити 190 МW, што значи да се ревитализацијом електране добила једна нова електрана, инсталисане снаге око 100 МW.

Сада ће ХЕ „Ђердап 1“ имати снагу 1.140 МW, док ће укупна инвестиција у овај пројекат премашити 180 милиона евра.

БОНУС ВИДЕО: Глобални циљеви одрживог развоја

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације