РЕКЕ КАО ИЗВОР ЖИВОТА: Значај очувања виталних екосистема

Кристина Шпирковић

15. 03. 2024. у 12:07

МЕЂУНАРОДНИ дан река обележава се 14. марта сваке године с циљем подизања свести о важности река, као и потреби заштите и очувања водних ресурса широм света. На овај дан, позива се на одговорност према рекама и право свих људи на чисте реке, што директно утиче на једно од основних људских права – право на здраву животну средину.

РЕКЕ КАО ИЗВОР ЖИВОТА: Значај очувања виталних екосистема

Фото Shutterstock

Реке су витални екосистеми који играју кључну улогу у одржавању живота на Земљи, пружајући воду за пиће, наводњавање, производњу хране, као и подршку биодиверзитету и економији. Оне су извор питке воде за милијарде људи широм света. Поред тога, реке имају кључну улогу у наводњавању пољопривредних површина, чиме обезбеђују храну за милијарде људи. Одрживо управљање водним ресурсима кључно је за очување плодности земљишта и обезбеђивање стабилних извора хране за будуће генерације.

Такође, реке су дом бројним биљним и животињским врстама, чинећи важан део биодиверзитета наше планете. Уништавање или нарушавање станишта речних екосистема може довести до изумирања многих врста, поремећаја екосистема и губитка биолошке разноликости.

Фото Архива

Међународни Дан река подсећа нас на важност очувања и заштите водних ресурса за садашње и будуће генерације.

Реке су данас један од најосетљивијих екосистема у Европи. Велики је број угрожавајућих фактора који утичу на реке, као што је експлоатација речног наноса (шљунак), градња и ширење инфраструктуре у зони обала, али и све већи туристички притисак на реке.

На територији Србије постоји више хиљада водотокова чија укупна дужина износи 65 980 км, или просечно 747 м/км2. Густина речне мреже је веома неуједначена и износи од 120 м/км2 до 3 500 м/км2. Међутим, Србија користи још и транзитне или пролазне воде Дунава и његових притока које просечно износе 5 850 м3/с или око 185 000 км3 годишње.

У Србији, по проценама стручњака, живи око 100 врста риба. У односу на број од око 550 европских врста, ихтиофауна Србије представља 20% свих слатководних врста риба на простору Европе.

Наше реке станиште су многих угрожених врста као што је птица мали вранац, који је строго заштићена врста у Србији

Птица мали вранац припада групи врста од међународног значаја за заштиту. Као врста везана за водена станишта, угрожена је њиховим уништавањем и исушивањем. Мали вранци се преко дана, углавном, хране на Сави, Дунаву и другим већим воденим површинама у околини, а увече се сакупљају у јата и у великим групама ноће у врбацима уз Саву тражећи специфичне локације.

Фото © Wилд Wондерс оф Еуропе /Јари Пелтомаеки / WWФ

Нажалост, уништавањем станишта дуж реке неке врсте су ишчезле трајно и на глобалном нивоу, с обзиром да су им станишта била мали простори уз реке. 

У контексту значаја наших река као станишта ретких врста истичемо и јединствен феномен „цветање“ Тисе, који представља масовну појаву инсекта Палингениа лонгицауда (Тиски цвет) у одређено доба године (средина јуна), на деловима тока реке Тисе.

Фото: Друштвене мреже

Завод за заштиту природе Србије водно природно наслеђе у Србији штити у оквиру система заштићених подручја више од 72 године.

Важност воде као ресурса истакле су и Уједињене нације које су у један од циљева одрживог развоја уврстиле и одрживо управљање водама: Чиста вода и санитарни услови.

Република Србија препознаје важност сарадње у међународним оквирима у области (чега – заштите воде?) и пуноправни је члан у две међународне организације - Међународне комисије за заштиту реке Дунав и Међународне комисије за слив реке Саве.

Значај очувања овог ресурса схватају и многе домаће компаније, а то можемо видети и на примеру наше највеће енергетске компаније НИС. У времену када је вода све мање доступна, а њен квалитет све угроженији, НИС одговорно и рационално користи водне ресурсе.

Коришћење водних ресурса у компанији је неопходно како за процес производње нафте, тако и за процес прераде нафте. За потребе компаније користи се вода из најмање осетљивих водних ресурса, тј. површинских вода (84 одсто). Највећи део коришћене воде је из Дунава и канала Дунав–Тиса–Дунав (чак 84 одсто), из јавних водовода и бунара - 9 одсто и 7 одсто (подземне воде).

Свако од нас као појединац може допринети заштити река и животне средине. Циљ је да заштитимо и обновимо реке и тиме осигурамо довољно воде за све. Најважније је да се заједнички боримо за очување природних ресурса како бисмо осигурали да и будуће генерације имају могућност да их користе.


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - Могли су нас шпијунирати!

АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - "Могли су нас шпијунирати!"

КИНЕСКИ шпијунски балон који је 2023. године прелетео Сједињене Државе био је опремљен америчком технологијом која је могла омогућити шпијунирање Американаца, према изворима који су директно упознати са техничком анализом коју је спровела америчка војска.

11. 02. 2025. у 13:30

3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: Томпсон - то није будала! Наши хероји су давно починили масакр, а чији смо ми?

3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"

"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."

11. 02. 2025. у 17:12

Коментари (0)

НИСАМ ИГРАО ТЕНИС, АЛИ...: Ево шта Рафаел Надал ради у слободно време