СОЦИЈАЛНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО: Спој иновација и друштвене одговорности

ЗА разлику од традиционалног предузетништва, где је остваривање профита на првом месту, социјално предузетништво усмерава своје ресурсе ка стварању вредности за друштво у целини.

Foto: Shutterstock

Социјално предузетништво је пословни модел који комбинује профитну активност са јасним друштвеним циљем. Оно није фокусирано само на економске резултате, већ на стварање позитивних промена у друштву. Ова врста предузетништва користи тржишне принципе како би решила друштвене проблеме, са посебним нагласком на маргинализоване и угрожене групе.

Предузетници који се баве социјалним предузетништвом препознају кључне друштвене изазове, као што су сиромаштво, образовање, права угрожених група, екологија, и користе иновативне и одрживе приступе како би их решили. Њихов циљ није само економски успех, већ и решавање кључних друштвених изазова.

Мухамед Јанус, добитник Нобелове награде за мир за 2006. годину, у својој књизи „За свет без сиромаштва” наводи да се социјално предузетништво најчешће дефинише као било које настојање да се помогне другим људима. 

Бил Драјтон, оснивач прве глобалне организације за социјално предузетништво „Асхока“ га је дефинисао као предузетништво с етичким интегритетом у циљу максималне друштвене вредности, а не приватне вредности или профита.

Ситуација у Србији

У свету је много примера социјалног предузетништва, које се у Србији развија у протеклих 15-ак година. Закон о социјалном предузетништву Србије је ступио на снагу 2022.године и представља једно од најнапреднијих законских решења за сектор друштвеног предузетништва у Европи и први пут у Србији поставља правни оквир за сектор у којем послује око 500 предузећа.

„Социјална предузећа нису само предузећа која запошљавају директно припаднике неких рањивих група, социјална предузећа могу тај свој друштвени утицај да остварују и на друге начине, тако што, на пример, имају неко технолошко решење које помаже директно некој социјалној групи или решавају неки еколошки проблем”, наводе из СМАРТ колектива. Према њиховом последњем истраживању, 93% социјалних предузећа управо финансирање истиче као један од највећих проблема при функционисању и раду.

Према статистици, на европском тржишту присутно је два милиона социјалних предузећа, која упошљавају око 11 милиона радника. У Србији постоје многа социјална предузећа која се баве рањивим категоријама становништва, као што су : Центар за интеграцију младих, Свратиште, Кафе 16.

Није реткост да и компаније пружају подршку друштвеном предузетништву. Један од примера је компанија НИС чији је Клуб волонтера недавно подржао удружење „Ево рука“ у припреми зимнице којом се прикупљају средства за помоћ породицама деце са сметњама у развоју и ретким болестима. Ова иницијатива има за циљ унапређење квалитета живота угрожених група, а НИС је обезбедио сав потребан материјал за реализацију акције..

Фото: НИС

Овај модел социјалног предузетништва, који комбинује ресурсе великих компанија са иницијативама из заједнице, може служити као пример другима.

Кроз овакве акције, социјално предузетништво постаје мост између пословног успеха и друштвене одговорности.

Међутим, постоји и неколико уобичајених митова о социјалном предузетништву које је важно разјаснити:

Мит 1: Друштвена предузећа не остварују профит

Стварност је другачија – друштвена предузећа могу итекако остваривати профит! Разлика је у томе како се тај профит користи. Уместо да се користи искључиво за личну корист власника или акционара, профит се реинвестира у даљи развој пословања и остваривање друштвеног утицаја. То значи да се приход користи за подршку друштвеној мисији, као што су унапређење образовања, заштита животне средине или помоћ угроженим групама.

Мит 2: Само за социјално угрожене категорије

Иако многи друштвени предузетници раде на побољшању живота социјално угрожених група, њихова мисија није ограничена само на то. Друштвена предузећа често решавају широк спектар изазова – од еколошких проблема, преко унапређења образовања, до иновација у здравству и технологији. Њихов циљ је стварање одрживих решења за комплексне друштвене проблеме, што значи да се баве питањима која утичу на све чланове друштва, не само на оне социјално угрожене.

Мит 3: Није за свакога

Стварност је да друштвено предузетништво може бити опција за свакога ко има страст према решавању друштвених проблема на иновативан и одржив начин. Друштвени предузетници долазе из различитих сфера живота и поседују различите вештине. Није неопходно бити филантроп или имати искуство у раду са социјално угроженима. Кључни фактор је посвећеност друштвеним циљевима и спремност да се профит користи за добробит заједнице.

*Део информација преузет са портала Облакодер магазина, СМАРТ колектива и  Коалиције за развој солидарне економије

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације