ПЛАНЕТА ЈЕ У КРИЗИ: Хитно потребне мере за заштиту биодиверзитета и стабилност екосистема

ПЛАНЕТА Земља се суочава са озбиљном кризом која угрожава биодиверзитет и стабилност екосистема.

Фото: Предраг Костин, дивља_србија

Према извештају WWF Living Planet Report 2024, популација дивљих животиња се у последњих 50 година смањила за 73%. Овај алармантни пад указује на то да је биодиверзитет наше планете под великим притиском, што има озбиљне последице по екосистеме и опстанак људи.

Главни узроци губитка биодиверзитета укључују деградацију станишта, климатске промене и неодрживе праксе у пољопривреди и индустрији. На Арктику, климатске промене су примарни фактор који доприноси губитку биодиверзитета, са температуром која расте четири пута брже него у остатку света. Ово доводи до брзог топљења летњег морског леда и киселости океана, што додатно угрожава локалне екосистеме. Једна таква прекретница је отапање ледених покривача Гренланда и Западног Антарктика. Ови ледени покривачи држе довољно воде да подигну глобални ниво мора за неколико метара, а само Гренланд може да допринесе 7,2 метра. Такав пораст би драстично преобликовао обале, претећи милијардама које живе у приобалним регионима повећаним поплавама и расељавањем.

Летњи арктички морски лед се смањује за 13 одсто по деценији. Ако глобалне температуре порасту преко 1,5°Ц, како се тренутно предвиђа, Арктик ће највероватније изгубити свој летњи морски лед до 2050. године, уништавајући критична станишта за врсте попут поларних медведа. До 2100. године, поларни медведи у северној Канади могли би се суочити са глађу и репродуктивним неуспехом. 

Фото Shutterstock

Губитак биодиверзитета има директан утицај на људско здравље, егзистенцију и опстанак. Биодиверзитет је основа здравих екосистема који пружају виталне услуге као што су чист ваздух, вода, опрашивање и регулација климе.

Индекс живота на планети, који је израдило Зоолошко друштво у Лондону (Zoological Society London, ZSL), укључује скоро 35.000 популационих трендова за 5.495 врста од 1970. до 2020. Највећи пад забележен је у слатководним екосистемима (85%), затим у копненим (69%) и морским (56%). Губитак и деградација станишта, чији је узрок у највећој мери људски прехрамбени систем, представља највећу претњу популацијама дивљих врста широм света. Следи прекомерно искоришћавање ресурса, инвазивне врсте и болести. Климатске промене представљају додатну претњу популацијама дивљих врста у Латинској Америци и на Карибима, где је забележен запањујући просечни пад од 95%.

Када се екосистеми деградирају, постају подложнији прелазним тачкама након којих могу доћи до неповратних промена. Једна од таквих тачака је топљење гренландског и западноантарктичког леденог покривача, што би могло довести до значајног пораста нивоа мора и угрожавања милијарди људи који живе у приобалним подручјима.

Потреба за акцијом

Извештај WWФ наглашава да је неопходан велики колективни напор у наредних пет година како би се суочили са двоструком кризом климе и природе. Ово укључује трансформацију енергетских, прехрамбених и финансијских система на одржив начин.

Локалне и глобалне акције су кључне за заштиту природе и очување биодиверзитета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације