МОРАМО БИТИ ОТПОРНИЈИ НА СУШЕ: Подаци о учесталости "жедних" година и деградацији земљишта у нашој земљи

АЛАРМАНТНИ подаци о учесталости сушних година и ризику од деградације земљишта у нашој земљи били су повод за округли сто "Ка Србији отпорној на суше", који је одржан у Еколошком центру "Радуловачки" у Сремским Карловцима, у организацији Центра за екологију и одрживи развој из Суботице.

фото Золтан Варга

Директорка ЦЕКОР Наташа Ђерег предочила је да је у Србији у периоду од 2011. до 2020. године учесталост година са сушама била чак 50 одсто, пет пута већа него у раздобљу од 1961. до 1990. године.

- Промена у режиму падавина, пораст температуре и последична суша доводе до фактора ризика за деградацију земљишта. Према подацима Министарства за заштиту животне средине, од 2001. до 2021. године 29 одсто територије наше земље било је под умереним ризиком, а 28 одсто под високим ризиком од деградације земљишта, од чега чак 14 процената под веома високим и екстремно високим ризиком - изнела је Ђерегова.

На скупу је речено да се земљиште деградира услед тога што је количина падавина мања од могућег испаравања на неком подручју, као и због ерозије, коју најбоље спречавају шуме, али их нема довољно.

- Са 7,97 одсто територије под шумама, Војводина је једна од најмање пошумљених регија у Европи. Од ње мање шума имају само Исланд и Малта - навео је Дејан Максимовић, активиста Еколошког центра "Станиште" из Вршца.

Уз представнике Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, "Војводинашума", "Вода Војводине" и Друштва за заштиту животне средине "Окањ" из Елемира, учесник округлог стола био је и председник Еколошког покрета Врбаса Ратко Ђурђевац.

- Без законских подстицаја конверзије пољопривредног у шумско земљиште и без системског враћања узурпираног земљишта крај путева, не могу се очекивати резултати у подизању зелених заштитних појасева, без којих ће се наставити ерозија и исушивање ораница - рекао је Ђурђевац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације