НЕВИДЉИВИ ЕКОЛОШКИ НЕПРИЈАТЕЉ: Како микропластика угрожава животну средину и људско здравље
МИКРОПЛАСТИКА, невидљиви еколошки непријатељ, постаје све присутнија претња по животну средину и људско здравље.
Ови сићушни фрагменти пластике, мањи од 5 мм, потичу из различитих извора, укључујући индустријске процесе, козметичке производе, вештачка влакна из одеће, па чак и гуме за аутомобиле. Њихова свеприсутност у нашој околини данас захтева хитна решења.
Извори микропластике
Према извештају Европског парламента, кључни извори микропластике укључују:
1. Примарну микропластику, која је намерно произведена, као што су микроперле у козметичким производима и детерџентима.
2. Секундарну микропластику, која настаје разградњом већих пластичних предмета, попут боца, кеса или риболовних мрежа, услед физичких, хемијских и биолошких фактора у природи.
Индустрије широм света, од текстилне до прехрамбене, доприносе овом проблему на више нивоа.
Приметно је да микровлакна из синтетичких тканина током прања одеће доспевају у водене екосистеме, док су честице из гума за аутомобиле свеприсутне на друмовима и у ваздуху који удишемо.
Последице микропластике на животну средину и здравље
Последице микропластике су далекосежне. У првом реду, ове честице акумулирају се у морским екосистемима, угрожавајући биодиверзитет и чинећи морску храну опасном за људску употребу.
Истраживања су показала присуство микропластике у питкој води, морским плодовима, па чак и у ваздуху. Забрињавајући налаз који је недавно објавио Форбс указује на присуство микропластике у људском мозгу, што отвара нова питања о њеним потенцијалним неуротоксичним ефектима.
На индивидуалном нивоу, микропластика улази у наш организам путем хране, воде и ваздуха, што изазива забринутост због могућих дугорочних последица на здравље, укључујући упале, канцерогене ефекте и хормоналне поремећаје.
Према извештају са Блоомберг-а, све више људи постаје свесно потребе за смањењем изложености микропластици, било да је реч о промени навика куповине, филтрирању воде или коришћењу природних материјала у свакодневном животу.
Како се борити против микропластике
Решења за проблем микропластике морају бити вишеслојна и обухватити све аспекте друштва, од политике и индустрије до индивидуалних навика.
У складу са Агендом 2030, неколико корака је кључно:
1. Смањење производње пластике - одговорнa производњa и потрошњa
Прелазак на одрживије материјале, рециклажу и поновну употребу може значајно смањити количину пластике која улази у животну средину.
2. Побољшање рециклажних капацитета
Повећање стопа рециклаже пластике у развијеним и неразвијеним земљама захтева нова улагања у инфраструктуру.
3. Промовисање свести међу потрошачима
Промена понашања потрошача, попут смањења употребе производа за једнократну употребу и преласка на алтернативне материјале, може смањити потражњу за пластиком.
4. Технолошка иновација
Развој нових метода за пречишћавање воде и ваздуха, као и филтрирање микрочестица из веш машина и индустријских постројења, играће кључну улогу.
Имплементација решења која смањују производњу пластике и повећавају њену поновну употребу усклађена је са климатским циљевима Париског споразума и циљем да се глобално загревање ограничи на испод 1,5°Ц до 2030. године
Микропластика је глобални проблем који захтева хитне и координисане акције. Кроз интеграцију Агенде 2030, решења могу бити одржива и дугорочна, чиме се обезбеђује боља будућност за нашу планету и све нас.
ВУЧИЋ ПРВИ ПУТ ЈАВНО ОТКРИО: Ево какав ће мир бити између Русије и Украјине!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обраћа се из Њујорка и говорио о миру између Украјине и Русије.
26. 09. 2024. у 20:56
МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока
НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.
25. 09. 2024. у 22:01
СТАЊЕ И ДАЉЕ НЕСТАБИЛНО: Ево ко ће заменити Сашу Поповића у Звездама Гранда
Жири остаје у истом саставу, али ће сада бити пред већим изазовом...
26. 09. 2024. у 19:20
Коментари (0)