ЦРНЕ РУПЕ ПРЕЧИЦЕ ЗА ПУТОВАЊА КРОЗ ПРОСТОР И ВРЕМЕ? Нови научни докази (ВИДЕО)

СВЕМИРСКЕ црвоточине, портали између црних рупа, могле би да буду стабилне, показују нова научна сазнања.

Фото Depositphotos

Тиме је оповргнута хипотеза како би се ове пречице кроз простор и време у случају таквог путовања одмах урушиле.

Нова сазнања научника уследила су због веома малих разлика у математичким израчунавањима релативитета, која се користе за описивање црвоточина, и која сада дају драматично другачију слику њиховог понашања, пише „Лајвсајенс“.

Генерална релативност могла би се описати једноставним примером. Ако је релативност машина и у њу ставимо одређени објекат, машина ће израчунати како се тај објекат понаша у зависности од гравитације.

Све у генералној релативности је засновано на кретању у простору и времену: Објекти стартују из одређених координата, крећу се и доспевају у друге координате.

Док су правила генералне релативности фиксна, теорија о њој даје доста слободе да се те координате математички опишу. Физичари те различите математичке описе називају „метрика“. Она би се најближе могла описати као могућности како отпутовати из једне тачке у другу, да ли нам у томе помажу саобраћајни знаци, сателитске координате или мапа нацртана на папиру. Метрика је различита у та три случаја, али која год да се користи, стиже се на исто место.

На сличан начин физичари користе различиту метрику да опишу исте ситуације, али понекад је нека метрика кориснија од друге, како када бисмо гледали саобраћајне знаке, али их и проверавали преко мапе на папиру.

Када су у питању црне рупе и црвоточине, постоји неколико потенцијалних метрика. Најпопуларнија је она која се зове Шварцшилдова метрика, коју је још 1916. године креирао немачки физичар и астроном Карл Шварцшилд.

Фото: Депоситпхотос

Међутим, у њој постоје одређене математичке нелогичности. Она не даје добре резултате када је у питању одређена удаљеност од црне рупе, и та дистанца је позната као Шварцшилдов полупречник или хоризонт догађаја. Те математичке нелогичности значе да се ова метрика у потпуности „распада“ када је хоризонт догађаја у питању и не може више да разликује одређене тачке у простору и времену.

Међутим, друга метрика, позната и као Едингтон-Финкелштајнова, описује шта се догађа са честицама када дођу до хоризонта догађаја: оне „падају“ у црну рупу да никада више не буду виђене.

Какве то има везе са црвоточинама? Најједноставнији начин да она настане је ако се идеја црне рупе „продужи“ њеним одразом у огледалу, белом рупом. Ту идеју први су предложили аутор теорије релативитета Алберт Ајнштајн и његов сарадник, физичар Нејтан Розен, па су и добиле име „Ајнштајн-Розенови мостови“.

Док црне рупе не пуштају да било шта из њих изађе, беле рупе не пуштају ништа да у њих уђе. Како би настала црвоточина, потребно је спојити сингуларитете црне и беле рупе, односно тачке безграничне густине у њиховим центрима. Тако би се креирао тунел кроз простор/време.

Када у теорији настане таква црвоточина, легитимно је питање шта би се догодило са неким или нечим ко би кроз њу прошао и ту би одговор требало да да генерални релативитет.

Стандардни одговор је да су такве црвоточине веома гадна места. Беле рупе су нестабилне (и вероватно уопште ни не постоје). Екстремне силе у црвоточинама приморавају их да се екстремно растежу и пуцају у самом тренутку настанка. И такав одговор добијен је на основу Шварцшилдове метрике.

Међутим, физичар Паскал Коиран са Универзитета у Лиону покушао је нешто друго, да на црвоточине примени Едингтон-Финкелштајнову метрику. Његов научни рад о томе описан је у препринт бази података Arxiv и ускоро ће бити објављен у „Журналу модерне физике“.

Коиран открива да коришћењем Едингтон-Финкелштајнове метрике пут честица кроз хипотетичку црвоточину лакше може да се прати. Према тој теорији, честице могу да пређу хоризонт догађаја, уђу у црну рупу и изађу на другој страни, односно у белој рупи, све у ограниченом временском периоду. И Едингтон-Филкенштајнова метрика није заказала ни у једној тачки те путање честица.

То, међутим, не доказује у потпуности да су црвоточине заправо стабилне. Генерална релативност бави се понашањем гравитације, али не и других природних сила. Термодинамика, која се бави односом температуре и енергије, на пример, говори да су беле рупе нестабилне. И када би физичари покушали да направе комбинацију црне и беле рупе у реалном универзуму од реалних материјала, други прорачуни сугеришу да би густина енергије све уништила.

Ипак, Коиранов резултат је веома интересантан јер указује да црвоточине заправо нису тако катастрофалне како се чинило и да ипак може бити стабилних путања кроз њихове тунеле, те да их генерални релативитет дозвољава.

rs.sputniknews.com

БОНУС ВИДЕО: КАКО ПРОВЕРИТИ РАДНИ СТАЖ: Јелица Тимотијевић из ПИО фонда у новој епизоди Фт1П

Препоручујемо

Свет

0 0

РУСИЈА ПОТВРДИЛА: Тестирали смо оружје у свемиру

16. 11. 2021. у 13:33

Свет

0 4

АМЕРИЧКА ВОЈСКА ЗАБРИНУТА: Русија тестирала антисателитско оружје, остале само крхотине у свемиру?

15. 11. 2021. у 20:39

Свет

0 3

ШТА ЋЕ СВЕ МОЋИ С-550: Руски корак у заштити од напада и из свемира (ВИДЕО)

15. 11. 2021. у 19:00

Панорама

0 1

РУСКИМ КОСМОНАУТИМА НАРЕЂЕНО ДА УЂУ У ЛЕТЕЛИЦУ: Космички отпад се ближи Међународној свемирској станици

15. 11. 2021. у 08:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације