Панорама

СТАРИ СУ ДВА ВЕКА: Откривени здини украси и списи током обнове палате у Румунији

Татјана Марковић

15. 04. 2022. у 21:49

СВИТКОВИ списа старих 200 година, од којих неки изгледају као део граничних мапа, а други као мали текстуални фрагменти, откривени су током радова на обнови крова Палате принчева у Алба Јулији, у Румунији, некадашњој резиденцији Михаја Хаброг.

СТАРИ СУ ДВА ВЕКА: Откривени здини украси и списи током обнове палате у Румунији

- Током радова на крову откривени су папирни свиткови стари око 200 година, који као да су исечени ножем или маказама из већих радних целина, и сада су у процесу рестаурације и истраживања. Штавише, откривене су цигле и делови плочица са натписима, фрагменти керамике, па чак и медицинске посуде - чини се да су све материјали из 17-18. века - написао је данас на свом Фејсбук налогу заменик градоначелника Алба Јулије, Маријус Филимон, преноси агенција Ађерпрес.

Према његовим речима, откривене су и рестауриране секвенце украса на унутрашњим зидовима палате са сликовитим призорима.

- Елементи цвећа, поврћа, птица и призори лова у живописним пејсажима красили су палату пре четири-пет векова. Све је то откривено испод слојева малтера из различитих периода постојања палате - додао је Филимон.

Када се заврши конзервација и рестаурација овог здања, коју финансира ЕУ, у Палати принчева, као најважнијој административној згради у Трансилванији, биће смештен Музеј Кнежевине Трансилваније у којем ће бити изложена археолошка збирка из период када је Алба Јулија била главни град Трансилваније. Из те палате у Алба Јулије се више од 150 година (од 1541. до 1699.), управљало "судбином региона". Смештена у близини Римокатоличке катедрале и Унион Хола, палата је изграђена у 15. веку, модификована и проширена између 16. и 17. века.

У почетку, зграда је била резиденција Римокатоличког капитола, што значи место где се састављала и оверавала папирологија. Од 16. века била је кнежевска резиденција, а током 11 месеци, између 1599. и 1600. године, служила је као резиденција војводе Михаја Храброг, кнеза Влашке, Трансилваније и кнежевине Молдавије, који се у српској историографији јавља под именом Михаило Храбри.

Објекат је тешко оштећен током најезда Турака и Татара, 1658. и 1662. године, а када је Трансилванија потпала под Хабзбуршко царство, палата је претворена у касарну током наредна три века.