ЗВАНИЧНО ПОТВРЂЕНО: На Венери има кисеоника и усред бела дана

АСТРОНОМИ су у новој студији открили атомски кисеоник у дневној атмосфери Венере. Такво директно посматрање током дана на овој планети пружа драгоцен увид у сложену динамику Венерине атмосферске циркулације, бацајући светло на загонетног суседа Земље.

Фото: АП

Венера, иако слична Земљи у смислу масе и састава, у многим другим аспектима се изразито разликује од наше планете. Њени густи облаци у којима доминира угљен-диоксид прекривају њену површину стварајући ефекат стаклене баште који резултира површинским температурама које достижу ужарена 464 степена Целзијуса.

Из ових облака пада кисела киша, а атмосфера планете се креће невероватном брзином, са ветровима који достижу брзину од преко 700 километара на час.

ЗАШТО СЕ ВЕНЕРА И ЗЕМЉА РАЗЛИКУЈУ

Питање како су се Венера и Земља тако значајно разишле и даље остаје мистерија. Истраживање Венерине атмосфере је кључни елемент у дешифровању разлика између две планете и откривању њихове заједничке историје, пише „Сајенс алерт“.

Атомски кисеоник, за разлику од кисеоника који удишемо (молекуларни кисеоник или О2), састоји се од појединачних атома кисеоника високе реактивности. Ови атоми се лако везују за друге елементе и не остају дуго.

На Земљи их има у изобиљу на великим висинама, а настају фотодисоцијацијом молекуларног кисеоника са соларним фотонима.

Сличан процес се дешава на Венери, где сунчева светлост изазива фотодисоцијацију молекула угљен-диоксида, дајући атомски кисеоник и угљен-моноксид.

Ови атоми кисеоника се комбинују на ноћној страни планете, проузрокујући да она сија. Док је атомски кисеоник раније примећен на ноћној страни Венере, ново истраживање означава први пут да је откривен на дневној страни планете.

ПРОНАЂЕНА НОВА АТМОСФЕРСКА ЗОНА

Физичар из Немачког свемирског центра Хајнц-Вилхелм Хуберс и његов тим анализирали су податке које је прикупила Стратосферска опсерваторија за инфрацрвену астрономију (СОФИЈА), летећи високо у Земљиној атмосфери.

Они су посматрали атомски кисеоник на 17 локација на Венери, а највећа концентрација била је отприлике 100 километара изнад површине планете. Њихово истраживање објављено је у часопису „Нејчер комјуникејшенс“ (Nature Communications).

Ова надморска висина лежи између два истакнута обрасца атмосферске циркулације на Венери: снажног суперротационог тока испод 70 километара и субсоларног до антисоларног тока у горњим слојевима атмосфере, на висинама изнад 120 километара.

Ово велико откриће отвара нови пут за проучавање Венерине атмосферске прелазне зоне, нудећи дубље разумевање њеног сложеног понашања.

„Будућа посматрања, посебно у близини антисоларних и супсоларних тачака, али и под свим угловима соларног зенита, пружиће детаљнију слику овог необичног региона и подржаће будуће свемирске мисије на Венеру. Заједно са мерењима атомског кисеоника у атмосферама Земље и Марса, ови подаци могу помоћи у побољшању разумевања како и зашто су атмосфере Венере и Земље толико различите“, закључују аутори студије.

sputnikportal.rs

БОНУС ВИДЕО - РУСКА ПАЦИФИЧКА ФЛОТА: Извођење вежбе одбране Северног морског пута

Препоручујемо

Панорама

0 1

АУРОРА БОРЕАЛИС ВИЂЕНА НА КРИМУ: Експлозија са површине Сунца стигла до земље

05. 11. 2023. у 21:16

Панорама

0 0

БИТКА ЗА ПОТОПЉЕНУ ГАЛИЈУ: Скрива благо вредно 20 милијарди долара (ФОТО)

08. 11. 2023. у 00:57

Панорама

0 2

НАУЧНИЦИ СУ УЗГОЈИЛИ СУПЕРКРАВУ: Производи 20 пута више млека и отпорна је на врућине и болести

07. 11. 2023. у 00:08

Панорама

0 1

ОТКРИВЕНИ ЗАНИМЉИВИ ТРАГОВИ: Верује се да то место крије Нојеву барку

05. 11. 2023. у 19:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације