МАЈНДФУЛНЕС - МЕНТАЛНИ ТРЕНИНГ ПАЖЊЕ "Најприсутнији" смо док вежбамо и водимо љубав

КОЛИКО пута приметимо да смо "одлутали" негде док смо физички, телом присутни на сасвим другом месту. Мисли нам блуде, беже, иду неким својим путем свакодневно, док радимо најразноврсније послове, а не само док сањаримо гледајући кроз прозор. Међутим, у последње време све чешће се говори о моћи садашњег тренутка, присутности, јасно дефинисане свесности свега око нас.

Фото Shutterstock

Са различитих страна нам указују да би требало да будемо сада и овде. Упоредо са тим, мало-мало па "натрчимо" на појам мајндфулнес и примере бројних личности које га примењују. Весна Костић, међународно сертификовани инструктор мајндфулнеса, објашњава о чему је заправо реч:

- Мајндфулнес представља врсту менталног тренинга - тренинга пажње. Односи се на свесност сопствених искустава из тренутка у тренутак, без суђења и са прихватањем. Може нам се учинити да је то сасвим лако, али ако покушамо да на пример само неколико минута задржимо пажњу у садашњости, без скретања (али без потискивања) мисли, брзо ћемо приметити да то није нимало једноставно. Вероватно ће се појавити мисли, осећаји или емоције одвлачећи нам пажњу у правцу прошлости или будућности. Ум, ако није трениран да буде присутан, је заправо "лутајући ум", а бројна истраживања указују на то да је тада и несрећан.

Колико је распрострањен овај тренинг?

- У данашњем добу неизвесности, убрзања, високих пословних захтева и мањка времена постао је врло широко коришћен програм тренинга, који се показао као одличан начин за превазилажење проблема са концентрацијом, стресом, депресијом, нервозом, па чак и неким физичким тегобама (као што је на пример хроничан бол). Могу да вежбају сви, и вежбе су, у суштини, врло једноставне.

Коме су првенствено намењене?

- Свесна пажња је потребна свима и у сваком периоду живота. У данашње време постоји генерална потреба за начином за превазилажење анксиозности, депресивних епизода, стреса, али и осећаја празнине, бесмисла, утучености. Ове вежбе такође могу да буду и одлична превенција. На пример, анксиозност често може да се појави већ у школском узрасту, а постоји посебан програм мајндфулнеса за децу, који се спроводи у великом броју школа, посебно у Америци, и показао је одличне резултате. Старије особе често имају проблем са концентрацијом и памћењем, а мајндфулнес је одличан програм за јачање фокуса и концетрисаности. Ипак, тренутно га можда највише користе запослени, као начин за контролу стреса, постизање бољег фокуса и генерално опуштање (бројне компаније организују овај програм својим радницима), али је свесна пажња заправо потребна свима.

Могу ли људи и сами да спроводе вежбе или је неопходно да похађају тренинге?

- Увек је добро похађати тренинг, баш као када учимо било коју нову вештину. Када започињемо различите тренинге током живота, јасно вођство, детаљна објашњења и инструкције су од виталног значаја. Потребно је прво истражити на који начин мозак функционише. Разумевање тога је врло важно. Затим, курсеви имају своју структуру, воде полазнике кроз различне аспекте ума, дајући мале "алате" за сваки од њих - за рад са мислима, емоцијама, пажњом, перцепцијом, стресом, узнемиравајућим емоцијама, комуникацијом, телом и дисањем. Сви имамо потенцијал за мајндфулнес, али га је потребно пронаћи, развити, стабилизовати и увести у живот. Верујем да то није баш лако урадити без одговарајућег вођства и тренинга.

Шта нас све овај тренинг учи?

- Како да будемо присутни у садашњости, али истовремено и како да препознајемо своје навиковне тенденције, своје емоционалне реакције, своје концепте. Свеснији смо различитих нивоа свог бића, истовремено: тела, дисања, мисли, осећаја, чула, емоција. Посматрамо све што се појављује, али без идентификације и "уплитања". Без потискивања и са добротом према себи. Сматрам да није лако доћи до тачке свесне пажње самостално.

Шта би још било добро да радимо, на који начин да размишљамо?

- Добро је увек имати на уму да је прошлост иза нас и да се ту ништа не може променити. Будућност је, а тога смо сви свесни у овом тренутку можда више него икад пре, врло неизвесна. Не можемо знати шта нам она доноси. Имамо само садашњост. Наш живот је само сада и овде. Можемо да у њему будемо присутни или не. Избор је на нама.

Колика је важност живљења у садашњем тренутку, односно осећати присутност и заиста проживљавати све што нам се свакодневно дешава са свесном пажњом?

- Уместо речи проживљавање радије бих употребила реч посматрање. Када научимо како да на нови начин свесно посматрамо своја различита искуства, дешава се потпуна унутрашња промена која се често назива мајндфулнес парадокс - кроз само посматрање догађа се природно ослобађање и излечење. На пример, када посматрамо своју емоционалну реакцију и помислимо: "Љута сам" то има потпуно другачије значење и ефекат од: "Љутња је присутна". Када знамо како да не потискујемо своје мисли и емоције, али и како да се не идентификујемо са њима, можемо да се носимо са сваком животном ситуацијом без разлике. Основ је присутност, затим кроз мајндфулес програм учимо како да "радимо" са оним што приметимо, било да је то осећај у телу, промена дисања емоција или мисао.

У којим ситуацијама су људи најприсутнији у садашњем тренутку?

- Веома интересантно истраживање које је урађено 2010. у оквиру истраживачког центра у Харварду, са 2250 испитаника, указује да ум просечне особе лута 46,9 одсто времена што директно утиче на ниво среће и испуњености које имају. Испитаници су показали највећи ниво присутности док медитирају, раде различите мајднфулнес вежбе, физички вежбају или воде љубав.

Како најлакше да препознамо да живимо без тога да смо присутни у садашњем тренутку?

- Можда је најлакше приметити да ли док идемо од тачке А до тачке Б примећујемо пут којим прођемо, људе око нас, временске прилике... Врло често се крећемо а да уопште нисмо свесни свог окружења. Таква врста провере своје присутности је и добар почетак мајндфулнеса. Такође, када радимо оно што можда баш и не волимо, усисавамо, перемо судове, углавном можемо приметити да нисмо присутни у тренутку. Можемо одлучити да уместо лутања пажње посматрамо топлину воде на кожи, начин на који се крећемо, осећај у телу, дисање, да вежбамо увек и свуда.

Зависи ли степен дневне присутности и од професије којом се бавимо?

- Свакако. Иако би требало сви да будемо стално присутни док радимо, за одређене професије је то и неопходно. На пример, хирурзи, контролори летења, пилоти, морају да имају овај квалитет.

Да ли се живот без присутности уопште може назвати нашим, или он припада одиграним или никада неодиграним ситуацијама које се одвијају у нашим мислима, док наше тело проживљава другу реалност?

- Верујем да се у некој фази живота, посебно када правимо неку врсту пресека, може десити и да се појави осећај да свој живот као да нисмо ни живели, зато што у њему нисмо били ни присутни. Тело је било на једном месту, у тренутку, али је ум био на сасвим неком другом месту, и у неком другом времену. Пропуштајући тренутке у свом животу, мирис јутарње кафе, боју неба, топлину загрљаја пријатеља, сунчеве зраке на кожи, пропуштамо потпуно јединствено искуство које нам живот доноси. Једноставна мала задовољства.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације