ДА ТУЂЕ НЕ БУДЕ СЛАЂЕ: Уживајмо у сопственој срећи

ДУГ је списак наших животних жеља који можемо да напишемо.

Фото Shutterstock

Неке ћемо остварити, неке можда дођу саме, неке ће остати дуго на списку, неке можда никада нећемо прецртати са њега. То важи за све. Увек можемо да пронађемо неки део нас који неће имати прилику да се оствари. Неку жељу која ће дуго чекати на остварење. Увек се може пронаћи зеленија трава, нека коју можда нећемо ни дотаћи. Међутим, док ми гледамо у туђу траву, не осећамо ову под нашим ногама. Због тога остајемо празнији и за оне жеље и потребе које имају шансу да се остваре. Што дуже то радимо, то је јачи осећај неиспуњености и непроживљености.

Гледајући туђе траве и дворишта, енергија нам одлази у премеравања и сталну чежњу, док незадовољство расте. И тако стварамо зачаран круг који постаје све већи – овако, за "Живот плус", говори Ивана Пауновић, психолог, психотерапеут и едукатор, објашњавајући нам зашто је трава увек зеленија у суседном дворишту, односно због чега нам се веома често чини да је нешто туђе боље него наше.

* Има ли такав доживљај везе са поседовањем осећаја ниже вредности?

- Што је мање животног задовољства, стрепње су веће, стрепње да ће други имати или да има, а ми не. И, заиста, стално нам нешто фали. Ко има све са свог списка? А опет, има испуњених људи, и оних са сталном горчином и стрепњом. Када испуњавамо своје животне задатке, када смо усмерени на развој својих потенцијала, када прихватамо своје и радујемо му се, горчина испарава. Задовољство је стварна повезаност са собом, са оним што имамо, са другим људима, својим циљевима и потенцијалима, као и вредновање оног што смо добили и створили. Тада смо захвални на свом дворишту и осећамо своју траву под ногама. Негујемо што имамо, уживамо у томе, али и поправљамо и дорађујемо. Ваља вирнути и около у суседна дворишта, наћи мотивацију, идеју, али је дати и другима, поделити. Душко Радовић је говорио: "Увек је боље тамо него овде и увек је лепше оно него ово. Немамо среће са оним што имамо и што јесмо. Нашу срећу уживају други, а да то можда и не знају". Можда би требало да га послушамо и почнемо да се повезујемо са оним што јесмо и што имамо. Да уживамо сопствену срећу.

* Да ли је у људској природи да осећа завист или се завидљивост стиче временом, кроз развијање друштвених односа?

- Завист је наздрава реакција на оно што други поседује, а ми немамо и желимо. Нездрава је јер слаби наше капацитете и наш психолошки имунитет. Као и нездрава храна - засити нас, али дугорочно оболевамо. Излечити своју психу од зависти значи бити захвалан. Долазак из једне тачке у другу тражи емотивне способности и вештине. Задатак није једноставан. Додуше, чини нашу психу виталном, енергизује је и покреће ка аутентичним циљевима. Код захвалности постоји препознавање и осећај властите вредности, као и вредности других. Захвалност је потреба за разменом доброг, одговор на добро. Осећај захвалности посебан је квалитет љубави према себи и другима. Тада нас покреће потреба да разменимо, узвратимо и одговоримо на добро добрим.

Фото Shutterstock

* На који начин можемо да обуздамо завист, ако нас обузме?

- Тако што ћемо стиснути зубе и признати како заиста стоје ствари и како се стварно осећамо. Видећете, преживећете, а после тога уживати у процесу стварања и достизања циљева. Ко није захвалан на ономе што има он то ни нема. Будите захвални на ономе што имате и тада ћете заиста то и да имате. А када осећамо да већ нешто имамо, зависти нема. Не осећамо се празно и безвредно. Осећамо да можемо још, али то нас не изједа, већ мотивише. Друга страна новчића на којој се налази завист је - захвалност. Када завидимо, не можемо бити захвални, јер нас завист спречава да видимо добро у другоме. Уколико неко има нешто што нам се допада, што и ми желимо, то може у почетку да створи јаку фрустрацију. Осећамо се лоше што и ми немамо то нешто лепо. Оно што нас разликује јесте следећи корак. Имамо бар две могућности да решимо фрустрацију. Једна је да је истрпимо и видимо како је друга особа дошла до тог нечег лепог - неке пожељне особине, способности, доброг посла или испуњавајуће везе. Можемо од ње да учимо и да у њој пронађемо инспирацију.

* Како?

- Тако што ћемо толерисати фрустрацију да то нешто ми још немамо, али да нисмо зато мање вредни као људи. Уместо да нападамо и прогонимо себе зато што у овом тренутку то нешто немамо, погледајмо ситуацију реално, са прихватањем. Увидимо где је наша тачка А и шта ће нас довести до тачке Б, односно до испуњења жеље. Уколико прихватимо себе, ситуацију и своја осећања, ма колико то било тешко, на путу смо да остваримо и добијемо то нешто што други има. Тада нам тај други није непријатељ, већ савезник и сапутник. То што други поседује тада није метар за наш нарцизам, нашу слику о себи коју морамо да грабимо, већ извор перспективе и инспирације. Како људи умеју често да се лажу паролом "плати мало и прођи јефтино, па док ради - ради", чешће срећемо другу варијанту избора. Да бисмо прошли јефтиније, без свих ових улагања, изаберемо опцију зависти. Бржа је и јефтинија. Посао обавља једноставно - неко има што ми желимо а немамо, узмемо завист, она обезреди тог другог и тако нам смањи завидљивост. Посао је решен! Делује као да смо се провукли за мале паре. Када, међутим, дође рачун, на крају видимо да смо то задовољство платили - неразвитком, неиспуњењем жеље, неиспуњењем потенцијала, стагнацијом. Видимо да смо изгубили потенцијално добре односе и дивне могућности.

* Догађа ли се да, када дођемо до тог нечег "туђег а слађег", престанемо да га желимо? Због чега је тако?

- Када смо незадовољни оним што смо и што имамо, осећамо се празно. Ништа не може да нас нахрани. Глад остаје. Стално усмеравамо нашу енергију да узмемо још и још. А када узмемо, то нешто губи вредност и наша јурњава да напунимо празнину се наставља. Временом постаје све теже, јер нам треба све више те психолошке хране, а постајемо све гладнији и празнији. Постајемо похлепни. Имамо идеју да је све добро око нас и да га морамо поседовати да бисмо и ми били добри и вредни љубави. Тада човек полази од тога да мора споља узети шта му је потребно да би се се осећао добро/добрим. То споља, колико год да га је, у овом случају неће нам никада дати довољно.

* За чим све тежимо на тај начин?

- Неко јури за титулама, неко за новцем, угледом, похвалама, неко тражи моћ, неко "праве" партнере, изглед... Свако јури за оним што вреднује као добро, са идејом да ће, ако га има, и сам бити вредан. Под паролама "ако стекнем новац и моћ, онда сам успешан, онда могу себе да волим", "ако сам довољно леп/а желеће ме (волеће ме)", "ако се довољно жртвујем за друге добићу љубав"... Опција је много, а свака има једну почетну, погрешну основу. Та лична вредност, слика о себи и то добро што јуримо, ствара се и почиње од нас. Спољна реалност се на ту слику само надовезује, а не обрнуто. Дакле, свакако да је важно да други буду ту као повремено огледало, подршка, ветар у леђа. Важно је, међутим, и да проверимо како стоје ствари у реалности, као и да оценимо у којој мери и због чега, заправо, то радимо.

Препоручујемо

Панорама

0 1

УГОДИТЕ СЕБИ МАЛИМ СТВАРИМА У КУЋИ: Минимум улагања за максимално уживање

11. 07. 2024. у 16:42

Панорама

0 0

МРЗИ ВАС ДА ИДЕТЕ НА ТРЕНИНГ: Преселите теретану у ваш дом

12. 07. 2024. у 06:30

Панорама

0 16

РАВНА, АЛИ ТЕШКА ЗА ОДРЖАВАЊЕ: Ево како да лако очистите шпорет са стакло-керамичком плочом

07. 07. 2024. у 21:53

Панорама

0 0

УРЕЂЕЊЕ КУЋЕ ПО НАЈНОВИЈИМ ТРЕНДОВИМА: Украсите кревете прекривачима, ево какви су најпопуларнији

08. 07. 2024. у 06:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације