БЕЗ СЛОБОДЕ ИЗБОРА НЕМА НИ ЉУБАВИ: Шта када је један партнер инертан, а други активан?

ОН би у кафић, а ја да останемо код куће и гледамо филм.

Фото Shutterstock

Остаје он невољно и негодује све време током пројекције, кварећи ми ужитак гледања. Већ сутрадан жели да идемо у шетњу, потом на вечеру, па, као круну дана, у позориште, а мени је само на памети опуштање у кади после ког бих право у кревет. Уколико се препознајете у некој од ове две улоге, сигурно се налазите у партнерском односу у ком је једно од вас активније, а друго инертније по природи. Ипак, волите се и не знате шта да радите да би ваша љубав опстала. Најлакше је отићи, а ви бисте да останете. На какве све потешкоће двоје наилазе у вези ако је једно од њих по природи инертно, а друго веома активно, објашњава нам Тања Илијазовић, психолог и психотерапеут:

- На првом месту се суочавају сами са собом, са својим избором партнера, као и уверењем да ли прихватају различитост и да ли себе постављају за параметар како треба живети и шта је исправно, а шта није. Потешкоће настају када не прихватамо оно што сами бирамо у животу. Тада је важно да се запитамо зашто то радимо, када је почела да нам смета различитост, зашто нам баш сада смета и не знамо шта са тим да радимо. Некако се увек враћамо на себе и себи, јер не можемо да дамо оно што немамо. Упознавање истине доноси ослобођење и слободу, али нас управо она за тренутак може растужити и заболети. Вратимо се себи да бисмо могли прићи другима и видети их целовито онакве какви заиста јесу.

Фото Shutterstock

Ако се једном од партнера иде, рецимо, у бисокоп, позориште, на вечеру, а други стално одбија те позиве јер би радије остао код куће, које је најбезболније решење за обоје?

- Разговор, из љубави и у љубави. Не знамо да комуницирамо на нивоу срца, нико нас томе не учи. Заборављамо да је емоционална повезаност кључ и тај „тајни“ састојак који сви тражимо. Када заиста желимо да чујемо свог партнера ми ћемо то и урадити. Чак иако постоји дефицит у неким вештинама и компетенцијама које нам у томе помажу, то неће бити толика препрека за разумевање. Удаљили смо се међусобно због начина живота, личних процеса и битака које се у нама дешавају и онда немамо капацитет да се посветимо једни другима. Тада бисмо пре желели рецепт како једни друге да поправимо и добијемо оно што желимо, онако како ми то хоћемо, а то не иде тако када је однос у питању. За однос је потребна узајамност, ако ње нема - нема ни односа. Ово је важно прочитати још једном. Све остало је илузија у коју својим избором желимо да верујемо. У вези је двоје и обоје би требало да се труде и улажу, граде је.

Шта би требало онда да ураде?

- Када партнери желе другачије ствари а постоји оно што сам навела, онда је договор могућ. Можемо допустити вољеној особи да има своје време, самостално, у ком ће радити оно што јој прија, те заједно радити нешто по њеном избору па онда по нашем, правити компромис. То ће нам помоћи да се и сами развијамо и прихватимо различитост као снагу, а не препреку. Такође, можемо да уђемо у свет свог партнера и видимо како је у „његовим“ активностима и на који начин тако можемо да уживамо и опуштамо се. Ако све то не можете и не желите да урадите, онда је право питање зашто сте у том односу и коју потребу кроз њега задовољавате, коју функцију та веза обавља за вас. Можда ово звучи исувише директно и није лепо упаковано. Важно је разумети да лагањем себе губимо време, радост живота, па и сам живот који је највећи благослов. Постоји могућност да ће вас овакво суочавање и самоанализа довести до сазнања да вам је однос у коме се налазите важан и да је потребно да се мењате како га не бисте изгубили, а можда схватите и нешто друго.

Како би звучало идеално компромисно решење које би обома користило?

- Спремност да се изађе из потребе за зависничким односом. Оним који подразумева да морају све заједно и да једно без другог не могу и не знају да живе, опусте се, радују, уживају… Тек након тога можемо правити планове и стратегије како и шта ћемо са партнером и моћи ћемо да га видимо и доживимо као особу са сопственим жељама и потребама, као и да се ускладимо. Не заборавите да је у љубави слобода. Где нема слободе нема ни љубави, где нема љубави нема ни слободе. Знамо ми шта је здрава слобода у партнерском односу када нам је до њега стало. Важно је да вољене особе имају заједничке активности у којима уживају, као и одвојене. Кафица или нешто друго што ће представљати дневну рутину је време које двоје повезује. Битно је да свакодневно имају период у току дана у ком неће причати о проблемима и њиховим решењима.

Ево неких питања која могу помоћи, али важно је да стварно мислимо и верујемо у то што изговарамо:

* Ту сам за тебе, спреман-а сам да те чујем – отвара разговор

* Како ти могу помоћи?

* Шта би желео/а да радимо заједно?

* Мени се иде________ да ли желиш са мном? (у реду је ако партнер не жели, будите спремни да прихватите „не“ као одговор)

Фото Shutterstock

Да ли би можда требало чешће да се подсете на оно лепо што их везује и што их је спојило, и негују то?

- Подсећање на прве кораке, састанке, емоције је важно. Често клијентима дам задатак да се врате на почетак, отворе албуме са сликама, пронађу писма која су писали једно другом. Прија то, врати двоје на разлог због ког су почели да се забављају, а то им даје снагу, поготово када је тешко. Знате, не може љубав престати, у то дубоко верујем, и у светом Писму пише „...а љубав никада не престаје…“. Не можете неког волети па да га одволите. Можете само схватити да га никада нисте ни волели. Умножимо љубав у односу тако што ћемо је поделити са партнером. Љубав је именица али је волети глагол, немојмо то заборавити. Љубав кроз речи и дела, јер, на крају, само дела љубави и остају.

Сезона је годишњих одмора. Уколико су партнери заједно на путовању како да га конципирају да обома буде пријатно? Ако један жели да иде на излете, излази увече, а други би да дане проводи на плажи а ноћи у хотелу, шта могу да раде а да буду заједно у томе?

- Одмор је одмор а имамо права да се одмарамо на различите начине. Немојмо одузимати ни своја а ни туђа права. Двоје може правити дневне планове или оне за више дана. Битно је да имају тачку споја и заједничке активности и током годишњег одмора. Кључна реч за то је „доза“. Дозирајте активности спрам ваше различитости, шта и када радите заједно и одвојено. Када постоји љубав и жеља за односом, нема препреке и ништа није погрешно што партнери договором одлуче. Штавише, одмор ће им бити спонтанији и лепши, без притиска и драме. Подсетите се сваког јутра, а и више пута у току дана, да сте на одмору, као и ваш партнер. Видите шта вас опушта и то и радите. Волим да кажем да Бог није створио различитости да би нас гурнуо у конфликте, већ да би дао равнотежу нашим животима. Добро је да се запитате како ваша и партнерова различитост доносе равнотежу у ваше животе и однос.

Препоручујемо

Панорама

0 1

ЦИТРИН ЗА НОВАЦ, А ЖАД ЗА СРЕЋУ: Моћ кристала и веровања која их прате - Призивају љубав и благостање (ФОТО)

07. 08. 2024. у 11:00

Панорама

0 1

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Усамљеност је - смртоносна

08. 08. 2024. у 06:45

Др Новости

0 5

ВАЖНО ЈЕ ПРЕПОЗНАТИ СИМПТОМЕ: Др Ана Гифинг о утицају хормонског дисбаланса на организам

06. 08. 2024. у 06:45

Др Новости

0 2

МУЧИ ВАС ОПАДАЊЕ КОСЕ: Опрез ако имате алопецију, она је одраз и вашег здравља

07. 08. 2024. у 06:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације