РОЊЕЊЕ ЗА ПОЧЕТНИКЕ: Хиљаду удисаја под морем

Удахните дубоко и зароните са нама, јер вас водимо у морске дубине, где се дише путем регулатора који спроводи ваздух из боце, а креће се перајима. Погађате, реч је о роњењу са боцом, знаном и као scuba diving, чија дефиниција гласи: боравак рониоца под водом, уз осигурање физиолошких услова дисања.

Бојана Јовановић

Роњење почиње оног тренутка када ронилац зарони и престане да дише атмосферски ваздух, а завршава се кад након изрона почиње поново да га дише. Да бисте уопште заронили, морате поћи на обуку, а пре тога извадити лекарско уверење за бављење подводним активностима и бити психофизички припремљени. Након обуке добијате почетну категорију, а учење се врши према програму, који се разликује од типа ронилачке школе, а оно што је, између осталог, заједничко за све је да никада не смете ронити сами, већ у пару или већој групи, у којој се истиче инструктор или вођа роњења – особа којој се обраћате у вези свега, али баш свега што вас занима, јер под водом нема места недоумицама. Имајте на уму да роњење, колико год било инспиративно, магично и фасцинантно искуство, може очас постати потенцијално опасно, са трагичним последицама по здравље, па и живот.

Приближићемо вам наше недавно стечено искуство, када смо у Јадрану, са плаже тик до Светог Стефана, направили свој први зарон. Наравно, схватите ово као пренос доживљаја, никако као предлог или подстрек да кренете сами у ову врсту подводне авантуре. Јер, сећате се – никада не смете ронити сами, већ искључиво у пратњи инструктора или групе.

Шта вам је све потребно да бисте могли да уживате у овој рекреативно активности? Најпре, на обали обучете одело (постоје мокра и сува, а ми смо користили ова прва, једноделна, дебљине 5 мм, довољно топла за температуру мора која је износила 22 степена). Она пропусте одређену количину воде између коже и одела, коју тело рониоца угреје. Затим ставите капуљачу, обујете чарапице, а рукавице понесете са собом, до уласка у воду. Оне не служе само да вам греју руке, већ и да би их штитиле од могућих механичких повреда и директног контакта са отровним животињама и биљкама.

Обавезан део опреме је и појас са теговима од олова, која су вам неопходна да бисте заронили – без њих бисте остали на површини воде, јер сте у ронилачком оделу позитивно пловни – односно, плутали бисте. Појас вам обезбеђује благу неутралну пловност, затварате га копчом, а тегове можете распоредити и у (посебним) џеповима прслука, чији је правилан назив компензатор пловности или би-си-ди (BCD). Њега ћете, као последњи корак пред зарон, ставити на леђа. Пре тога ћете му, на средину, причврстити челичну боцу са ваздухом. Саветујемо вам да компензатор пловности обучете у води, јер је боца веома тешка – наша је била запремине 15 литара ваздуха, на притиску од 200 бара (празна је била тежине од 16,5 кг). Како долазите до ваздуха из боце? Помоћу регулатора, чији је први степен причвршћен за њу, а други, у виду усника, држите у устима и кроз њега дишете. Би-си-ди на себи има и инфлатор, којим избацујете ваздух из њега (да бисте постали негативно пловни, и дубље заронили) и убацујете, тиме регулишући пловност. Ваздух никада не додајете нагло у прслук, већ путем неколико кратких притисака дугмета – на тај начин регулишете пловност и спречавате неконтролисани зарон и изрон.

Подесите маску тако да вам не улази ваздух (и вода) кроз њу и да лепо пријања уз лице, спустите је око врата, узмите пераја у руке (користили смо она са затвореном петом, која су стабилнија, покретљивија и „бржа“, али се теже обувају од оних са отвореном), и седите на обалу. Обујте их, уђите у воду, ставите би-си-ди, маску на лице, узајамно преконтролишите опрему са својим паром и – зароните.

Приликом зарона важно је да изједначавате притисак у ушима, што се ради тако што прстима притинете ноздрве, дувајући, притом, ваздух у образе, слично као у авиону. Дубину повећавајте постепено, све време будите у видном пољу свог пара, идите паралелно, никад испред њега (осим ако сте вођа роњења, наравно). Наш зарон трајао је 14 минута, спустили смо се три метра, видели неколицину наших домаћина из морског света, клечали на дну мора и пожелели да још дуго, дуго, останемо у том нестварном окружењу, потпуно другачијем и јасно одвојеном од оног у ком живимо. Но, не заборавите – у великом плаветнилу ви сте гост, па се и понашајте тако, васпитано и са поштовањем према околини. Узвратиће вам небројеним, нестварно-бајколиким кадровима, које ћете вечно носити у сећању.

ЗНАЦИ И СИГНАЛИЗАЦИЈА

КАКО се споразумевате под водом? Комуницирате прописаним, интернационалним знацима, које упућујете другом роницу, а он је дужан да одговори на њих. Показујете их прстима, шакама или покретом целе руке, а међу основним су: „Да ли је све у реду“ (на слици), „Нешто није у реду“, „Зарон“, „Изрон“, „Треба ми помоћ“, „Остао сам без ваздуха“… Не заборавите да се светлост другачије прелама кроз воду, него кроз ваздух, неке боје се „губе“ са повећањем дубине, а предмети вам, привидно, кроз маску делују за 1/4 ближима и 1/3 већим но што су стварно. Звук се под водом простире око пет пута брже него у ваздуху, око 1500 метара у секунди, па се и чује интензивније.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације