НАУЧНИЦИ ШОКИРАНИ: Историја становништва Рапа Нуија преписана помоћу древне ДНК

РАПА Нуи или Те Пито о Те Хенуа (пупак света), познато и као Ускршње острво, једно је од најизолованијих насељених места на свету.

Foto: Printskrin Тwitter/@Reuters

Смештен у Пацифику, налази се на 1.900 км источно од најближег насељеног полинезијског острва и 3.700 км западно од Јужне Америке.

Иако су острво, његове становнике и њихову богату културу опсежно проучавали археолози, антрополози и генетичари, два кључна елемента историје Рапануија и данас су веома контроверзна.

Једна од њих је теорија колапса становништва кроз „екоцид” или „еколошко самоубиство” из 1600-их, за који се сматра да је резултат пренасељености и лошег управљања ресурсима.

Друга велика теорија је да ли су полинезијски преци Рапануија били у комуникацији са домородачким Американцима пре контакта са Европљанима 1722.

Овонедељно издање часописа Нејчур садржи генетску студију која баца светло на ове две дебате везане за историју Рапануија испитивањем генома 15 појединаца Рапануија који су живели између 1670. и 1950.

Остаци тренутно се налазе у Антрополошком музеју у Паризу.

Нову студију спровео је међународни тим научника, а предводили су је доцент Виктор Морено-Мајар са Института Глобус на Универзитету у Копенхагену (Данска), и докторант Барбара Соса да Мота и ванредни професор Ана-Сапфо Маласпинас са Биолошко-медицинског факултета Универзитета у Лозани (Швајцарска), у блиској сарадњи са колегама у Рапа Нуи, као иу Аустрији, Француској, Чилеу, Аустралији и САД.

Прича о Рапануиима је често представљана као опомена против прекомерне експлоатације ресурса човечанства.

Након што су Полинежани са запада населили острво до 1250. године, пејзаж на Рапа Нуију се драстично променио.

Високе камене статуе — моаи — биле су исклесане и постављене у свим угловима острва, док је његова првобитна шума од милиона палми нестала и до 1600-их скоро нестала.

Према теорији "екоцида“, популација од преко 15.000 јединки Рапануија изазвала је ове промене које су довеле до периода оскудице ресурса, глади, ратовања, па чак и канибализма који је кулминирао катастрофалним колапсом становништва.

- Иако је са сигурношћу утврђено да је животна средина Рапа Нуија била под утицајем антропогених активности, као што је крчење шума, нисмо знали да ли су и како ове промене довеле до колапса становништва“, коментарише Маласпинас, др. проф. на Универзитету у Лозани и вођа групе на СИБ Швајцарском институту за биоинформатику, Швајцарска, последњи аутор студије.

Истраживачи су истраживали геноме појединаца Древног Рапануија очекујући да ће пронаћи генетски потпис колапса популације, као што је нагли пад генетске разноликости. Али оно што је заиста изненађујуће, подаци нису садржали никакве доказе о колапсу становништва у 1600-им.

- Наша генетска анализа показује стабилно растућу популацију од 13. века до контакта са Европом у 18. веку. Ова стабилност је критична јер је у директној супротности са идејом о драматичном колапсу популације пре контакта - каже Барбара Соса да Мота, истраживач са Факултета за биологију и медицину Универзитета у Лозани и први аутор студије.

Кроз своју генетску анализу, Морено-Маиар, Соса да Мота, Маласпинас и њихове колеге не само да су пружили доказе против теорије колапса, већ и наглашавају отпорност популације Рапануија која се суочава са изазовима животне средине током неколико векова све до колонијалних поремећаја које је довео европски контакт после 1722.

Још једна дебата која деценијама мучи истраживаче је да ли су Полинежани икада стигли до Америке.

Иако је поморска пловидба на великим удаљеностима користећи дрвене чамце вероватно заустављена након што је шума Рапа Нуи нестала, археолошки и генетски докази савремених појединаца наговештавају да су се путовања у Америку ипак догодила.

Међутим, претходне студије које су проучавале мале количине ДНК древних Полинежана одбациле су хипотезу да су се догодила транспацифичка путовања.

Стога су ови налази довели у питање да ли су Полинежани стигли до Америке и сугерисали да је закључен контакт заснован на данашњим генетским подацима био посредован европском колонијалном активношћу након 1722.

Генерисањем висококвалитетних древних генома од 15 појединаца Рапануија, тим је значајно повећао количину геномских података са острва и открио да око десет процената генског фонда Рапануија има порекло из Америке.

Али оно што је још важније, могли су да закључе да су се обе популације среле пре него што су Европљани стигли на острво и у Америку.

Научници водили су  разговоре лицем у лице са члановима заједнице Рапануи и "Комисион Асесора де Монументос Националес" у Рапа Нуију (ЦАМН).

Ове дискусије су омогућиле да се усмери истраживање и да се дефинише скуп истраживачких питања која су подједнако била од великог интереса за научнике и заједницу.

На пример, тим је успео да покаже да су популације најближе древном Рапануију заиста оне које тренутно живе на острву.

- Видели смо да музејске архиве садрже грешке и погрешне ознаке. Сада када смо установили да су ових 15 појединаца у ствари били Рапануи, знамо да припадају острву - каже Моана Горман Едмундс, археолог из Рапа Нуија и коаутор студије.

Штавише, када су текући резултати представљени представницима заједнице Рапануи, о потреби репатријације својих предака се разговарало као о централном циљу за непосредне будуће напоре.

- Сада имамо јак аргумент заснован на чињеницама да започнемо важну дискусију о томе како и када ови остаци треба да буду враћени на острво. Штавише, преко ЦАМН-а, заједница Рапануи ће имати контролу над тим ко добија генетске податке наших предака и за шта их користе - додаје Горман Едмундс.

(ЕурекАлерт)

БОНУС ВИДЕО:

ЗОО ВРТ У ХОНГ КОНГУ ПРОСЛАВИО РОЂЕЊЕ ПАНДЕ: Погледајте младунче са њиховом мајком Јинг Јинг

Транслатион ресултс

Препоручујемо

Панорама

0 4

ЗВУК ДУНАВА ОТКРИВА КОЛИКО ЈЕ ВОДА ЗАГАЂЕНА: Необично откриће српских научника

07. 09. 2024. у 11:58

Свет

0 1

ИТАЛИЈА ТРАЖИ АРХЕОЛОГЕ: Због пораста грађевинских радова, тешко се проналазе професионалци "превентивне археологије"

28. 08. 2024. у 18:05

Панорама

0 3

МАГИЈА МАНУКА МЕДА: Верује се да смањује раст ћелија рака дојке за 84 одсто

22. 08. 2024. у 22:19

Панорама

0 0

"МАЛА" НЕЗГОДА У МУЗЕЈУ: 4-годишњи дечак случајно разбио 3.500 година стару теглу из бронзаног доба

28. 08. 2024. у 19:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације