Панорама

МАТЕМАТИЧКИ ГЕНИЈЕ И ЊЕГОВА НЕРЕШИВА МИСТЕРИЈА: На данашњи дан преминуо Пјер де Ферма

Драгана Матовић

12. 01. 2025. у 11:00

ЈЕДАН од највећих математичара свих времена, Пјер де Ферма оставио је за собом не само велики научни допринос, већ и мистерију која је изазивала умове најсјајнијих математичара скоро четири века.

МАТЕМАТИЧКИ ГЕНИЈЕ И ЊЕГОВА НЕРЕШИВА МИСТЕРИЈА: На данашњи дан преминуо Пјер де Ферма

Рођен 1601. године у малом месту Бомон де Ломањ на југу Француске, Ферма је одрастао у имућној породици трговаца кожом. Иако је његова званична каријера била усмерена ка праву, његова права страст и изузетан таленат били су усмерени ка математици.

Студирао је право на универзитетима у Тулузу и Орлеану и већ као млад адвокат у парламенту стекао углед и финансијску независност. Ово му је омогућило да се посвети математици као хобију, али без објављивања радова, што је било неуобичајено за његово време. Уместо тога, повезао се са другим математичарима кроз писма, делећи идеје и решавајући сложене проблеме.

Иако је аналитичка геометрија често везана за Ренеа Декарта, Ферма је независно развио ову област. Уз Блеза Паскала, са којим је комуницирао искључиво писмима, поставио је темеље теорије вероватноће. Његово истраживање у области оптике и развој диференцијалног рачуна били су револуционарни, али ниједно од тих достигнућа није надмашило његов допринос теорији бројева.

Фермаова најпознатија теорема, која ће касније добити назив Последња Фермаова теорема, откривена је у белешци на маргини Диофантове Аритметике. У тој краткој белешци, написао је да једначина xn+yn=znx^n + y^n = z^nxn+yn=zn нема целобројна решења за n>2n > 2n>2, уз напомену да има "предиван доказ", али да је маргина била премала да га запише.

Овај једноставни запис постао је највећи изазов математичарима широм света. Његова тврдња је стајала нерешена све до краја 20. века, када је енглески математичар Ендру Вајлс 1994. године објавио сложен доказ, користећи савремене алате из теорије алгебарских кривих и група.

Био је скроман човек. Иако је течно говорио шест језика и био познат као ерудита, никада није тежио слави. Живео је миран живот са својом супругом Луизом де Лонг и њихово осморо деце, од којих је петоро преживело до пунолетства.

Као адвокат, био је поштован и цењен, али његова права страст увек је била математика. Ферма је преминуо 12. јануара 1665. године у Кастру, оставивши свету своје нерешене загонетке и инспирацију за генерације научника.