НОБЕЛОВЦУ ОДУЗЕТЕ ПОЧАСТИ, ПА ПРОТЕРАН: Како је, на данашњи дан, ухапшен руски дисидент и физичар Андреј Сахаров

МОЈА судбина је у неком смислу била изузетна. Не из лажне скромности, већ из жеље да будем прецизан, приметићу да је она била већа од моје личности.

vikipedia

Само сам се трудио да будем на нивоу своје судбине.Говорим о догађајима и утисцима из свог живота, о мени блиским и мање блиским људима чија је улога у њему такође била значајна у овом или оном смислу, о идејама које су утицале на мене, о свом научном, инвентивном и друштвеном деловању.

Ово је написао совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров (1921-1989) који се данас највише памти као један од најистакнутијих заговорника људских права 20. века и добитник Нобелове награде за мир због отвореног противљења тоталитарним импулсима Совјетског Савеза. Али, он је такође био "отац совјетске хидрогенске бомбе" и помогао је убрзању трке у наоружању која је човечанство оставила на ивици уништења. Био је творац најјачеког оружја икад произведеног - совјетске Цар бомбе.

Сахаров је крајем шездесетих почео да критикује совјетску политику, те се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975, али није могао да оде да је прими. Ухапшен је на данашњи дан 1980. и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. по наређењу Михаила Горбачова.

Сахаров је рођен у Москви 21. маја 1921. године и као и већина његове генерације рођене непосредно после бољшевичке револуције, био је од малих ногу "задојен" комунистичким идејама, попут социјалне једнакости и правде.

У својим мемоарима Сахаров је испричао како је за нуклеарну фисију први пут чуо непосредно пре рата од свог оца, који је и сам био наставник физике и који је присуствовао предавању на ту тему. Он је рекао да је његово интересовање за ту тему букнуло када је чуо за атомску бомбу у Хирошими 6. августа 1945. За рад на совјетском програму нуклеарног оружја у јуну 1948. године ангажовао га је његов професор Игор Там. Касније је написао:

- Нико није питао да ли желим или не желим да учествујем у таквом послу. Нисам имао стварног избора по том питању, али концентрација, потпуно уношење и енергија коју сам донео у задатак били су моји.

Неколико месеци касније, млади доктор физике развио је потпуно нову идеју за дизајн Х-бомбе, који је назвао "слојка" или слојевита торта. То је омогућило Совјетском Савезу да направи своју прву хидрогенску бомбу која је била много снажнија од атомског оружја од само неколико година раније. Како се захуктавао Хладни рат са Сједињеним Америчким Државама, совјетски лидер Никита Хрушчов обратио се Сахарову да осмисли најмоћнију бомбу на свету. Тако је настала, како је на Западу названа, Цар бомба.

Али, Сахаров је почео да доводи у питање смисао нуклеарних проба. Био је забринут јер такво тестирање представља опасност за људско здравље. У једном чланку је закључио да ће експлозија бомбе од једног мегатона изазвати 10.000 људских жртава, док ће заустављање тестирања директно спасити животе стотина хиљада људи.

Цар бомба послужила је као позив за буђење не само Сахарова, већ и многих људи широм света о безумљу таквих проба. То је био увод ѕа Споразум о делимичној забрани нуклеарних проба који су у Москви 1963. потписале САД, Совјетски Савез и Велика Британија, забрањујући пробе нуклеарног оружја у атмосфери, свемиру и под водом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације