ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ: Шта се крију дневници из српског суседства стари 500 година

ЉУДИ вековима бележе податке о клими, записују кад је било превруће или прехладно, као и шта се дешавало током поплава, периода глади или фаталних болести.

Фото: Принтскрин

Научници су због тога прегледали историјске изворе да би сазнали више о промени климе у Трансилванији 16. века.

Открили су да се, након неколико деценија неочекивано високих температура, клима променила и да су почели да доминирају јаки пљускови, али и да су оба периода значајно утицала на људске животе и друштво тог доба, пише „Фронтиерс“.

Глечери, седименти и полен могу да се користе за реконструкцију климе у прошлости. Осим ове „природне архиве“, постоје и други извори – дневници, путничке белешке, парохијски или монашки регистри и други писани извори, познати и као „друштвена архива“, који садрже описе и извештаје о локалној клими прошлих векова.

Истраживачи из Румуније испитали су такве изворе како би реконструисали промену климе и њен ефекат на људе који су живели у Трансилванији 16. века.

-Показали смо да су климу обележиле велике промене, укључујући продужене периоде суша, топлотних таласа и епизоде интензивних киша и поплава. Студија илуструје комплексну везу топлотних таласа, суша, поплава и њиховог утицаја на пољопривреду, јавно здравље, друштвену стабилност, што показује значајну улогу климе у обликовању људске историје, рекао је Тудор Качика, истраживач Универзитета у Великом Варадину и један од аутора студије објављене у „Frontiers in Climate“.

ЗАШТО ЈЕ ЗАКАСНИЛО „МАЛО ЛЕДЕНО ДОБА“

Извори говоре о веома врелом и сувом првом делу века. Један занимљив пасус долази из историјског документа који описује лето 1540: „Извори су пресушили, реке су постале поточићи. Стока је попадала по пољима, а ваздух је толико пун очаја да се људи окупљају и моле за кишу.“

-Овај живи опист показује емотивну и духовну димензију живота у климатским екстремима, рекао је Качика.

У супротности са тим, другу половину века обележили су јаки пљускови и поплаве, поготово деведесетих година 16. века. У поређењу са западним деловима Европе, која се драматично охладила у 16. веку, током периода познатог као „мало ледено доба“. У другој половини века температуре су пале за 0,5 одсто.

У Трансилванији, међутим, врелина је била много чешћа од хладног времена у 16. веку.

-Због овог верујемо да се „мало ледено доба“ манифестовало касније у овом делу Европе, рекао је Качика.

Касније белешке, у којима се спомињу хладни таласи и јаке зиме, подржавају ову тезу, наводи се.

Овакве климатске варијације често доводе до катастрофа, директно или индиректно. То укључује 30 година током којих је „црна смрт“ осакатила земљу, 23 године глади и девет година током којих су забележене инвазије скакаваца.

КАКО КЛИМА ОБЛИКУЈЕ ЉУДСКУ ИСТОРИЈУ

Трагични климатски екстреми и њихове последице могле су да утичу и на промене у обрасцима насељавања, кажу истраживачи.

-Градови су морали да развију инфраструктуру за заштиту од поплава или да се преместе у сигурније области. Изазови су можда доводили и до технолошких иновација, попут бољих иригационих система или складишта,рекао је Качика.„Хронике и дневници откривају како људи гледају на ове догађаје, како одговарају на њих, како они на њих утичу“, додао је он.

Упркос увиду који пружа, студија има и нека ограничења, истичу истраживачи. Мало је људи у том периоду било писмено, извештаји су субјективни или тачни само на локалном нивоу. Такође, извештаји су фрагментисани.

Примера ради, истраживачи нису могли да нађу било какав извештај о чак 15 година 16. века, да ли зато што извештаји не постоје или су били превише контрадикторни да би били укључени у истраживање.

Ипак, пружају увид у то како су људи у прошлости живели, али су важни и за модерне климатске стратегије, посебно за разумевање друштвено-економских последица екстремних климатских догађаја и њиховог утицаја на обликовање људске историје.

-Проучавање климатских извештаја из друштвене архиве је кључно као и анализирање природне архиве. Даје нам људску перспективу на некадашње климатске догађаје, рекао је Качика.

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - ПИЈАН ВОЗИО 200 НА САТ ПО СУРЧИНУ: Пресретачи зауставили џип канадских таблица

Препоручујемо

Свет

0 5

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ: Научници решили тајне антарктичког приобалног леда

01. 02. 2025. у 23:15

Др Новости

0 0

КАКО МОЗАК „ОБУЗДАВА“ СТРАХ: Да ли је фобијама и анксиозности дошао крај?

12. 02. 2025. у 00:00

Панорама

0 0

ЊИВА ПУНА „ЂАВОЉЕГ НОВЦА“: Ископано благо посвећено боговима, али нико не зна којим (ФОТО)

11. 02. 2025. у 23:11

Панорама

0 1

(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) ПОГЛЕДАЈТЕ - ЏИНОВСКА РИБА УГРИЗЛА ГЛАВУ ДЕВОЈКЕ: Глумила сирену у акваријуму

07. 02. 2025. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације