ЕСПЕРАНТО И КЛИНГОНСКИ АКТИВИРАЈУ МОЗАК ПОПУТ ЕНГЛЕСКОГ И КИНЕСКОГ: Научници разоткрили мит о измишљеним језицима

Нова студија открива да природни и измишљени језици изазивају сличне реакције у можданој мрежи за процесуирање језика.

Фото Shutterstock

У људском мозгу је еволуирала мрежа области за процесуирање језика. Ови региони су доследно активирани кад год људи слушају свој матерњи језик или било који добро познат језик.

Истраживачи из Масачусетског института за технологију откривају да та мрежа такође реагује на потпуно измишљене језике, као што је есперанто, створен крајем 1800-их у циљу промовисања међународне комуникације, па чак и на језике направљене за телевизијске серије попут "Звезданих стаза" и "Игре престола".

Да би испитали како мозак реагује на ове вештачке језике, неуронаучници су окупили скоро 50 говорника ових језика током једног викенда.

Помоћу функционалне магнетне резонаце, истраживачи су открили да кад учесници студије слушају вештачки конструисан језик којим добро владају – исте области мозга се активирају као кад процесуирају матерњи језик.

- То сугерише да је кључ у значењима које обе врсте језика могу да изразе - кажу истраживачи.

Ови налази помажу да се дефинишу неке од кључних особина језика и указују да није нужно да језици еволуирају природно током дугог периода или да имају велики број корисника. Тако се прецизније дефинише шта је језик и то се ради емпиријски, путем тестирања како наш мозак реагује на стимулусе који могу бити или не морају бити налик језику.

За разлику од природних језика, који еволуирају у заједницама и обликују се током времена, конструисане језике обично ствара једна особа која одлучује који гласови ће се користити, како се означавају различити концепти и каква су граматичка правила.

Есперанто, најраспрострањенији конструисани језик, створио је 1887. године Лудвик Заменхоф, који га је измислио као универзални језик за међународну комуникацију. Процењује се да тренутно око 60.000 људи широм света врло добро познаје есперанто.

У ранијој студији откривено је да језици за компјутерско програмирање, као што је пајтон, још један тип измишљеног језика, не активирају мождану мрежу која процесуира природни језик. Уместо тога, људи који читају компјутерски код ослањају се на такозвану мрежу вишеструких захтева – мождани систем често ангажован за тешке когнитивне задатке.

Истраживачи су такође испитали како мозак реагује на друге стимулусе које деле својства са језиком, укључујући музику и невербалну комуникацију попут гестова и фацијалних израза. Откривено је да ниједан од тих стимулуса не активира механизме за процесуирање језика. Стога је питање шта природни језици имају што ниједан од тих других система нема.

Због тога су се истраживачи запитали да ли су вештачки језици као што је есперанто процесуирани више као програмски језици или као природни језици. Слично програмским језицима, конструисани језици су производ неке индивидуе за неку специфичну сврху, без природне еволуције у заједници. Међутим, за разлику од програмских језика, и конструисани језици и природни језици могу се употребити за преношење значења о стању спољашњег света или унутрашњем стању говорника.

Да би испитали како мозак процесуира конструисане језике, истраживачи су позвали говорнике есперанта и неколико других конструисаних језика у Масачусетски институт за технологију на конференцију током викенда у новембру 2022.

Други језици су били клингонски из "Звезданих стаза", На’Ви из "Аватара“ и два језика из "Игре престола" (валиријски и дотраки).

За све ове језике постоје текстови за људе који желе да их науче, а за есперанто, клингонски и валиријски постоји чак апликација Дуолинго.

Током конференције, на којој је наступило и неколико твораца конструисаних језика, истраживачи су путем функционалне магнетне резонанце скенирали 44 познаваоца конструисаних језика док су слушали реченице из конструисаног језика који познају. Креатори тих језика – коаутори студије – помогли су у конструисању реченица које су презентоване учесницима.

Током скенирања, учесници су такође слушали или читали реченице на матерњем језику и извршавали неке нејезичке задатке ради поређења. Откривено је да се, док су људи слушали конструисани језик, исте језичке области у мозгу активирају као кад су слушали свој матерњи језик.

Налази помажу да се идентификују нека од кључних својстава потребних за укључивање области мозга за процесуирање језика, кажу истраживачи. Једна од главних карактеристика које покрећу језичке реакције изгледа је способност преношења значења о унутрашњем и спољашњем свету – одлика коју имају природни и конструисани језици, али не програмски језици.

- И природни и конструисани језици изражавају значења у погледу унутрашњих и спољашњих светова. Односе се на објекте у свету, на особине објеката, на догађаје. Док су програмски језици много сличнији математици. Програмски језик је симболички генеративни систем који омогућава изражавање сложених значења, али је то самодовољан систем: значења су врло апстрактна и углавном релациона, и нису повезана са стварним светом који доживљавамо -  кажу научници.

Неке друге карактеристике природних језика, којих нема код конструисаних језика, изгледа нису нужне за генерисање реакције у језичкој мрежи.

- Није важно да ли је језик створила и током времена обликовала заједница говорника, пошто конструисане језике није. Није важно колико су стари, пошто конструисани језици стари само десет година активирају исте области мозга као природни језици који постоје стотинама година - кажу истраживачи.

Ради даљег разјашњавања особина језика које активирају језичку мрежу мозга, у плану је истраживање како мозак реагује на конструисани језик ложбан из 1990-их, дизајниран у циљу превенције вишезначности и промовисања ефикасније комуникације.

(Телеграф/ЕурекАлерт)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације