КАДА СУ ЉУДИ ПРВИ ПУТ ПРОГОВОРИЛИ: Научници тврде да су открили шта се догодило пре 135.000 година

НОВА истраживања показују да је способност говора постојала код људи пре најмање 135.000 година, али да се језик као средство комуникације проширио тек пре око 100.000 година. Ови налази пружају нови увид у еволуцију језика, повезујући га са генетским променама и симболичким понашањем.

Фото Pixabay free images

Питање о томе када су људи први пут почели да користе језик једна је од највећих мистерија људске историје. Док фосили и културни артефакти дају одређене трагове, ново генетско истраживање, објављено у часопису "Frontiers in Psychology", открива прецизнији временски оквир за настанак језика, пише "Neuroscience news".

ШТА СЕ ДОГОДИЛО ПРЕ 135.000 ГОДИНА?

Тим научника, предвођен професором Шигеруом Мијагавом са МИТ-а, користио је податке из 15 генетских студија како би одредило када су ране људске популације почеле да се раздвајају. Ови налази сугеришу да се прво географско гранање догодило пре око 135.000 година, што имплицира да је способност језика постојала барем у то време.

Међутим, шира друштвена употреба језика наступила је тек пре око 100.000 година, када су се појавили први докази о симболичком размишљању.

-Свака популација која се ширила по свету имала је људски језик, а сви језици су међусобно повезани. На основу генетских података, можемо са великом сигурношћу рећи да се прво раздвајање популација догодило пре 135.000 година, што значи да је способност језика морала постојати барем тада, ако не и раније, истиче Мијагава.

Занимљиво је да се језик, према овом истраживању, првобитно није користио за комуникацију. Уместо тога, вероватно је настао као унутрашњи когнитивни алат – систем за размишљање и организацију информација, који тек касније постаје кључан за друштвену интеракцију.

Још један интригантан аспект ове теорије јесте да се развој језика поклапа са временом када су се ране људске групе први пут раздвојиле на различите популације. Другим речима, језик можда није настао као одговор на потребу за комуникацијом, већ као резултат еволуције људског мозга, који је омогућио сложеније размишљање.

Научници су до овог закључка дошли анализирајући 15 различитих генетских студија спроведених у последњих 18 година. Ове студије користиле су три главне методе: анализу Y хромозома (који се преноси са оца на сина), анализу митохондријске ДНК (која се преноси са мајке на дете) и целокупне геномске студије, које испитују генетске варијације широм популација.

ЈЕЗИК НИЈЕ ОДМАХ КОРИШЋЕН ЗА КОМУНИКАЦИЈУ

Резултати су показали да су се ране људске групе први пут раздвојиле пре око 135.000 година, што указује да су већ тада имали способност језика. Занимљиво је да су раније генетске анализе указивале на нешто шири временски оквир, али захваљујући новим студијама, тај период је сада прецизније одређен.

Мијагава наглашава да су раније студије давале шири временски распон, али да данас имамо већи број података, што омогућава прецизнију процену.

Истраживања показују да је први талас миграција Хомо сапиенса из Африке наступио пре око 70.000 година. То значи да су ране људске групе већ имале развијен језик када су се рашириле по свету. Овај закључак је фасцинантан јер сугерише да су први људи носили свој језик са собом док су освајали нове територије.

Један од најважнијих аспеката овог истраживања јесте идеја да језик није одмах коришћен за комуникацију, већ да је првобитно постојао као унутрашњи ментални алат. Другим речима, први људи су можда имали способност језика, али нису одмах користили говор за међусобну размену информација.

-Језик је и когнитивни и комуникацијски систем. Моја хипотеза је да је пре 135.000 година језик постојао као приватни когнитивни систем, али се убрзо развио у алат за друштвену комуникацију, објашњава Мијагава.

Ова теорија је подржана археолошким доказима, који показују да су пре око 100.000 година људи почели да користе симболе и уметничке изразе. Ови налази сугеришу да се у том периоду језик проширио у друштвеној употреби.

Један од најстаријих трагова симболичког понашања јесте употреба црвене боје (окера) за украшавање тела и предмета, што се може сматрати раним обликом уметничког израза и апстрактног размишљања. Такође, урезане ознаке на предметима из овог периода могу представљати прве покушаје визуелне комуникације.

ДВЕ КЉУЧНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Занимљиво је да су археолози пронашли шкољку са урезаним линијама стару око 500.000 година, што указује да су и старије људске врсте можда имале способност за симболичко размишљање. Иако се не зна да ли је то био прави језик, ова открића показују да су основни облици апстрактног мишљења постојали далеко пре него што су се људи у потпуности развили у модерну врсту.

За разлику од комуникације код других животиња, људски језик поседује две кључне карактеристике: речи, које означавају објекте, радње и појмове, и синтаксу, која омогућава комбиновање речи у бесконачан број смисаоних реченица.

Мијагава истиче да ниједна друга врста нема сличан систем комуникације. Људски језик је квалитативно другачији јер комбинује речи и синтаксу у сложен систем. Ниједна друга животиња нема паралелну структуру у комуникацији.

Ова способност омогућава људима не само да комуницирају, већ и да развијају сложене идеје, планирају будућност и деле знање међу генерацијама.

Нова истраживања пружају чврсте доказе да су људи развили способност језика пре најмање 135.000 година. Међутим, широка друштвена употреба језика наступила је тек пре око 100.000 година, заједно са порастом симболичког понашања.

-Наш приступ је заснован на најновијим генетским истраживањима раних Хомо сапиенса. Мислим да смо на добром истраживачком путу и надам се да ће ово подстаћи људе да се више баве проучавањем језика и његове еволуције, закључује Мијагава.

Ово истраживање не само да пружа боље разумевање порекла језика, већ и баца ново светло на начин на који су рани људи размишљали и комуницирали – откривајући како језик није само алат за говор, већ и кључна компонента људске интелигенције.

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања

Препоручујемо

Панорама

0 6

ИСПЛИВАЛИ НОВИ ДЕТАЉИ О ПОДЗЕМНОМ ГРАДУ: Да ли је испод египатских пирамида траг древне цивилизације? (ВИДЕО)

27. 03. 2025. у 01:33

Панорама

0 0

РИЗНИЦА КАКВА НИЈЕ ВИЂЕНА: Ломили су и спалили благо да би доказали колико су моћни (ВИДЕО)

27. 03. 2025. у 00:11

Панорама

0 1

СРУШЕНА ЈЕ ВЕЛИКА ЗАБЛУДА, ЕВО ДОКАЗА: Ово није последњи снимак сонде "Касини"

26. 03. 2025. у 23:11

Свет

0 2

КОМПАНИЈА ЗА ГЕНЕТСКО ТЕСТИРАЊЕ ИДЕ У СТЕЧАЈ: На продају ДНК узорци милиона људи

27. 03. 2025. у 00:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације