Панорама

НАУЧНИЦИ ОЖИВЉАВАЈУ АЛГЕ СТАРЕ 7.000 ГОДИНА: Биле су без кисеоника и светлости

Предраг Стојковић

15. 04. 2025. у 23:00

ТИМ истраживача из Немачке успео је да оживи ћелије алги које су биле закопане на дну Балтичког мора више од 7.000 година, без светлости и кисеоника.

НАУЧНИЦИ ОЖИВЉАВАЈУ АЛГЕ СТАРЕ 7.000 ГОДИНА: Биле су без кисеоника и светлости

Како пише, "The ISME Journal", алге су миленијумима биле заробљене испод слојева седимента, у потпуном мраку и без приступа кисеонику. Али након што су их научници поставили у повољне услове, ћелије су се потпуно опоравиле. Почеле су да производе кисеоник и размножавају се као да никада нису биле у стању мировања.

"ЕКОЛОГИЈА ВАСКРСЕЊА"

Према истраживачком тиму, то је најстарији познати организам из морских седимената који је успешно враћен из стања мировања, што представља изузетан пример у новој научној области познатој као "екологија васкрсења".

-Невероватно је да оживеле алге не само да су преживеле, већ и да нису изгубиле своју „кондицију“, односно биолошку функционалност, рекла је вођа студије Сара Болијус са Лајбницовог института за истраживање Балтичког мора. "Они расту, деле се и фотосинтетизују баш као и њихови савремени потомци."

Многе врсте у природи, уласком у стање мировања, као што је хибернација код сисара, успевају да преживе тешке услове успоравањем метаболизма и коришћењем претходно ускладиштене енергије.

Међутим, у Балтичком мору постоје изузетно специфични услови који омогућавају неким врстама алги да преживе у стању мировања много дуже него иначе. Након што ћелије алги потоне на морско дно, полако се прекривају седиментом, који их додатно штити од светлости и распадања.

Најновији узорци узети су са дубине од скоро 240 метара, у области познатој као Источна дубина Готланда, где су услови аноксични, готово без кисеоника, што спречава биолошко разлагање. У комбинацији са потпуним мраком, ово ствара савршено окружење за очување алги миленијумима.

РЕАКТИВИРАН УЗОРАК СТАР СЕДАМ МИЛЕНИЈУМА

Научници су успели да реактивирају алге из девет различитих узорака, а најстарији је датиран на 6871 годину, са могућом грешком од 140 година. Прецизност датирања омогућила је јасно наношење слојева седимента, објаснила је Болиус.

-Такви седименти функционишу као временске капсуле које садрже вредне информације о прошлим екосистемима, њиховом биодиверзитету, променама становништва и генетској еволуцији, рекла је она.

Сара Болијус верује да ће научници проучавањем ових организама моћи да сазнају више о условима у којима су првобитно живели, као што су салинитет воде, температура и ниво кисеоника.

-Чињеница да смо успели да поново активирамо тако старе алге само је први корак ка развоју „оруђа за васкрсење“ у Балтичком мору, додала је Болијус. „Сада можемо да спроводимо лабораторијске експерименте који нас „враћају у прошлост“ у различите фазе развоја Балтичког мора“.

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели