ОВАКО ЋЕ СВЕТ ИЗГЛЕДАТИ У 2100. ГОДИНИ: Научници открили колико ће нас бити и како ће се живот променити

УЈЕДИЊЕНЕ нације 11. јула обележавају Светски дан становништва, са циљем да подигну свест о глобалним демографским трендовима и повезаним питањима.

Фото: А.Чавић

На основу анализе Pew Research Centra која се ослања на Светске демографске пројекције УН-а, три најмногољудније земље света 2025. имаће потпуно различите демографске токове у наредним деценијама.

То су Индија (око 1,5 милијарди становника данас), Кина (1,4 милијарде) и Сједињене Америчке Државе (347 милиона).

Популација Индије ће наставити да расте и достигнуће свој врхунац од 1,7 милијарди људи 2061. године, а након тога биће забележен пад на 1,5 милијарди до 2100. године.

Што се Кине тиче, она већ бележи пад, а према пројекцијама до 2100. ће се број становника оштро смањити на 633 милиона. 

Становништво САД ће споро и стабилно расти до 421 милион људи до 2100. године.

Глобални раст становништва ће успорити до 2100. године

Популација се више него утростручила у последњих 75 година, али Уједињене нације предвиђају да ће до 2100. порасти само око 1,9 милијарди – са 8,2 милијарде на 10,2 милијарде.

Популација ће достићи максимум од 10,3 милијарде 2084. године, а затим ће опасти на 10,2 милијарде до краја века.

Пет земаља ће допринети расту становништва за више од 60%

Пет земаља ће допринети више од 60% светског раста становништва до 2100. године, а то су
Демократска Република Конго, Етиопија, Нигерија, Пакистан и Танзанија.

Нигерија и Етиопија су једине афричке земље међу 10 најмногољуднијих земаља 2025. године, а до 2100. године, Демократска Република Конго и Танзанија ће им се придружити.

Од 10 земаља које ће највише допринети глобалном расту, САД је једина која није у Африци или Азији.

Ипак, САД ће пасти са трећег на шесто место по броју становника до 2100. године. 

Светска популација стари

Медијална старост света се очекује да порасте на 42 године до 2100, са 31 данас и 22 у 1950, наводи се у анализи Pew Research Centra.

Број људи старијих од 65 година ће се више него удвостручити, са 857 милиона данас на 2,4 милијарде до 2100, и тиме се повећати са 10% на 24% светске популације.

До 2100. године, свет ће имати отприлике једнак број људи млађих од 25 и старијих од 65 година. То је велика промена у односу на данас, када млађих људи има четири пута више него старијих, а 1950. их је било чак десет пута више.

Њихов број такође ће пасти са 40% на 28%.

Африка остаје најмлађа

Африка тренутно има најнижу медијалну старост од 19 година, што је значајно мање од других региона.

Латинска Америка и Кариби су следећи најмлађи регион са медијалном старошћу од 32 године, док је Европа најстарија са 43 године.

До 2100. године, медијална старост у Африци ће порасти на 35 година, али ће и даље остати најмлађи регион са великом разликом.

Гледајући земље појединачно, медијална старост у САД је 39 година, што је међу старијим земљама света, али је нешто млађа од многих високоразвијених земаља Европе и Источне Азије.

(Pew Research Centrе)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације