Панорама

САТЕЛИТИ ЗАБЕЛЕЖИЛИ МИСТЕРИОЗНИ ТРЗАЈ 3000 КМ ИСПОД ПОВРШИНЕ ЗЕМЉЕ: Научници нису сигурни шта се тачно десило

В. Н.

29. 09. 2025. у 22:39

ГОДИНЕ 2007. изнад источног Атлантског океана догодило се нешто необично. Према сателитима који прате Земљу, у гравитационом пољу наше планете појавила се аномалија континенталних размера, која се касније вратила у нормалу, пише Сциенце Алерт.

САТЕЛИТИ ЗАБЕЛЕЖИЛИ МИСТЕРИОЗНИ ТРЗАЈ 3000 КМ ИСПОД ПОВРШИНЕ ЗЕМЉЕ: Научници нису сигурни шта се тачно десило

Тај необичан догађај, неприметан људима на површини, тек је недавно откривен у подацима прикупљеним сателитима за праћење гравитације. Нова анализа сугерише да је узрок била голема прерасподела масе дубоко испод нас.

Према тиму који је водила геофизичарка Шарлот Гоњи Гурантон са Универзитета Париз Сити, та прерасподела је вероватно резултат фазне промене материјала на дубини од око 3.000 километара, близу доње границе омотача.

Подаци из мисије ГРАЦЕ

Аномалију је забележила заједничка мисија немачког ДЛР и НАСА под називом Гравитy Рецоверy анд Цлимате Еxперимент (ГРАЦЕ), коју су чинила два сателита у орбити око Земље од 2002. до 2017. године.

Док круже у ниској орбити, сателити су веома осетљиви на промене у Земљином гравитационом пољу. Одржавају прецизну формацију, а удаљеност између њих мења се зависно од јачине гравитације испод њих.

Те се промене обично повезују с променама у расподели масе на површини, као што су кретање подземних вода, отапање ледењака и промене нивоа мора, што се све очитава као ситне промене у гравитационом пољу планете.

Потрага за дубљим узроком

Гоњи Гурантон и њене колеге претпоставили су да су сателити можда забележили и помаке масе из дубине планете. Стога су претражили податке прикупљене током целог трајања мисије ГРАЦЕ, тражећи знакове аномалије која се не подудара с површинском активношћу.

Између 2006. и 2008., с врхунцем у јануару 2007, пронашли су суптилан, али огроман диполни узорак: јачу гравитацију у једном појасу и слабију одмах до њега, протежући се око 7.000 километара изнад источног Атлантика. Такав узорак указује на прерасподелу масе, а не само на њено додавање или уклањање.

Сигнал је постао још интригантнији јер се подударао с трзајем у Земљином магнетском пољу у истој регији, забележеним другим сателитима, познатим као геомагнетски трзај. Верује се да су такве промене резултат процеса дубоко унутар планете, близу или чак у текућем спољном језгру.

Искључивање површинских процеса

Истраживачи су моделовали различите сценарије како би утврдили може ли гравитациона аномалија да се повеже с површинским процесима, с посебним нагласком на помицање воде. Не само да модели нису успели да објасне локацију, размере или време аномалије, већ би количина воде потребна за стварање таквог сигнала била физички немогућа.

Након што су искључени површински процеси, тиму је преостало да утврди који су процеси дубоко испод површине могли бити одговорни.

Промена у структури минерала

Најзаступљенији минерал у Земљином омотачу је бриџманит, назван по научнику Персију Бриџману. Под одређеним условима, он може да прође фазну транзицију, прелазећи из једне кристалне структуре у другу. То значи да се атоми унутар минерала преслажу у другачију конфигурацију, а то се догађа под веома високим притисцима и температурама који се природно налазе само на граници језгра и омотача.

Ова промена у структури укључује и значајну промену густоће материјала, што би релативно брзо прерасподелило масу у тој регији и произвело драматичне помаке у гравитационом пољу изнад. То би такође могло да објасни и геомагнетски трзај који се догодио у исто време.

Иако рад тима тек треба да буде потврђен, постоје и друге импликације. Сеизмички подаци открили су чудне наслаге материјала близу Земљиног језгра које се чине другачијим од околног материјала. Предложена локација фазног помака који је узроковао аномалију 2007. године налази се врло близу једне од тих наслага, што би могло да значи да су та два феномена повезана.

- Анализирајући временске серије гравитационих градијената добијених из ГРАЦЕ-а, идентификовали смо аномални сигнал гравитационог градијента великих размера у источном Атлантском океану, максималан почетком 2007. године, који се не може у потпуности објаснити површинским изворима воде нити токовима течности језгра - пишу истраживачи.

"То нас наводи на претпоставку да би барем део овог сигнала могао да одражава брзе прерасподеле масе дубоко у омотачу."

Колико су честе ове прерасподеле масе и како се уклапају у шири контекст динамике Земљине унутрашњости, тек остаје да се истражи. Истраживање је објављено у часопису Geophysical Research Letters.

(Index)