Панорама

НАУЧНИЦИ УПОЗОРАВАЈУ НА ДРАМАТИЧНЕ ЗВУКЕ У ОКЕАНУ: Знак нечег много злокобнијег од џиновске ајкуле

В.Н.

07. 12. 2025. у 12:52

НАУЧНИЦИ су открили порекло мистериозног звука у океану, за који су неки веровали да је позив изумрле ајкуле - Мегалодона.

НАУЧНИЦИ УПОЗОРАВАЈУ НА ДРАМАТИЧНЕ ЗВУКЕ У ОКЕАНУ: Знак нечег много злокобнијег од џиновске ајкуле

То је раширена теорија завере, додатно популаризована захваљујући Холивуду, да џиновски праисторијски морски пас Мегалодон и даље негде постоји и тумара далеким дубинама. Сигурно има нечег привлачног у идеји да огромни океан скрива тако огромно створење од нас, чак и са свом модерном опремом за истраживање морских дубина, али нажалост то није тачно, из више разлога.

Велике ајкуле попут велике беле, која је слична Мегалодону, одбацују много зуба, а они прилично често заврше на плажама. Да негде још увек лута велика ајкула, врло вероватно би неко на обали пронашао огроман зуб. Такође, велики предатор на врху ланца исхране попут Мегалодона, који је могао бити дуг и до 24 метра, морао би да поједе много хране да би преживео - говоримо о целом киту.

У најмрачнијим дубинама океана нема много хране, па би Мегалодон сигурно дошао до места где је његова храна "сконцентрисана". На пример, миграционим рутама китова или колонијама фока, које су често ближе обали, пише ЛадБибле. Дакле, укратко, да је Мегалодон још жив, готово сигурно бисмо га до сада видели...

Али упркос томе, мистериозни звук је неко време збуњивао научнике, јер је био много гласнији од позива било ког кита, што је неке навело чак и да се нашале да је то створење Х. П. Лавкрафта, Ктулу.

Национална океанска служба (НОАА) поставила је неколико хидрофона - подводних микрофона - да би открила шта се заправо догодило. И на крају, није био ни Мегалодон ни Ктулу, али шта је онда било?

Испоставило се да су то били драматични звуци које производе санте леда док се померају, пуцају и одвајају - нешто што је знак нечег много злокобнијег од џиновске ајкуле.

"Како су године пролазиле, ПМЕЛ истраживачи су наставили да постављају хидрофоне све ближе Антарктику у континуираном покушају да проуче звуке подводних вулкана и земљотреса. Тамо, на усамљеном најјужнијем копну на Земљи, коначно су 2005. открили извор тих громогласних тутњава из дубина. 'Блуп' је био звук 'леденог земљотреса', санти леда које пуцају и одвајају се од антарктичког глечера. Са глобалним загревањем, све више и више таквих ледених земљотреса догађа се сваке године, одвајајући глечере, који пуцају и на крају се топе у океану", наводи НОАА.

Дакле, није реч о огромном праисторијском морском псу - већ највероватније о глобалном загревању.

(Телеграф)