Панорама

ВЕЛИКИ ПРОЈЕКАТ: Откриће ДНК Леонарда да Винчија могло би да открије изгубљене слике

Предраг Стојковић

07. 01. 2026. у 22:00

НАУЧНИЦИ који раде на пројекту "ДНК Леонарда да Винчија" саопштили су да су открили подударне генетске секвенце на писмима старим око 500 година и једном цртежу, што би, како наводе, могло да помогне у идентификацији изгубљених дела славног ренесансног уметника и расветли порекло његовог генија.

ВЕЛИКИ ПРОЈЕКАТ: Откриће ДНК Леонарда да Винчија могло би да открије изгубљене слике

Истраживачи су пронашли ДНК подударности између писама Фрозина ди сер Ђованија да Винчија, даљег рођака Леонардовог деде и цртежа угљем под називом "Свето дете", за који се верује да је Леонардово дело.

ДНК трагови пронађени су у воску за печаћење и на папиру, наводе аутори пројекта, преноси британски Телеграф.

Тим сада настоји да прикупи додатне узорке ДНК са Леонардових рукописа, цртежа и бележница које се чувају у великим светским институцијама, као и од живих и преминулих чланова његове породице, како би се генетски низ потврдио.

Један од руководилаца пројекта, Џеси Осубел са Рокфелер универзитета у Њујорку, рекао је да би проналажење Леонардове ДНК могло да би ускоро могло бити могуће дефинитивно идентификовати Леонардов ДНК користећи узорке његовог рукописа.

То би, како је навео, омогућило поузданије утврђивање спорних уметничких дела и пружило увид у његове изузетне способности, укључујући теорије о неуобичајено развијеној визуелној перцепцији.

-Краљевска колекција чува Леонардове цртеже у Виндзорском замку. Сада када је наш пројекат показао да можемо да узоркујемо без штете, надамо се да ће се кустоси таквих колекција придружити пројекту како би изградили потпунији генетски портрет Леонарда, навео је он.

Истраживачи верују да би ДНК трагови могли да се пронађу и у бојама на сликама, јер је Леонардо често користио прсте током сликања.

Леонардо да Винчи, рођен 1452. године у Винчију у Италији, аутор је неких од најпознатијих дела светске уметности, укључујући "Мона Лизу", "Тајну вечеру" и "Витрувијевог човека", а познат је и по бројним техничким и научним идејама које су далеко претекле његово време.

Тачно место где је сахрањен и даље је непознато. Иако је током ископавања 1863. године пронађен скелет за који се сумња да би могао ад припада Да Винчију, званичници су одобрили узорковање само уколико се претходно пронађе ДНК за упоређивање.

У пројекту учествују стручњаци из области антропологије, историје уметности, генеалогије и микробиологије из више европских земаља, Канаде и Сједињених Америчких Држава.

(Танјуг)

БОНУС ВИДЕО - ЕКСКЛУЗИВНО! "Новости" уочи Божића са министром Малим на градилишту Експа