ЛАЖНЕ СТАТИСТИКЕ, СПОРНИ ИЗВОРИ И СТИЛ ПИСАЊА: Како да препознате дезинформације у доба АИ текстова

ВЕШТАЧКА интелигенција данас може да напише текст о готово било којој теми за неколико секунди.

ЛАЖНЕ СТАТИСТИКЕ, СПОРНИ ИЗВОРИ И СТИЛ ПИСАЊА: Како да препознате дезинформације у доба АИ текстова

Firn / imageBROKER / Profimedia

Иако то доноси бројне предности, истовремено доводи до ширења нетачних података, измишљених статистика и погрешно протумачених чињеница. Због тога је препознавање садржаја који је генерисала АИ постало важан део савремене дигиталне писмености, а постоји неколико знаковa који показују да ли је текс написао човек или машина.

АИ је омогућила компанијама, медијима и појединцима да брзо и јефтино производе велике количине садржаја. Текстови, објаве за друштвене мреже, блогови и извештаји могу настати за неколико тренутака, без ангажовања великог броја људи.

Међутим, та брзина често има своју цену. АИ понекад производи врло уверљиве, али нетачне информације. Такве грешке се не примете сваки пут током уређивања, а када једном доспеју на интернет, лако се умножавају. Различити медији, компаније и аутори неретко преузимају податке из већ објављених текстова, не проверавајући њихово порекло. Тако једна погрешна бројка, цитат или закључак могу завршити у десетинама различитих новинарских чланака.

Компаније онда могу да доносе одлуке на основу нетачних података, стручњаци уче из измишљених примера, а аутори и медији губе поверење публике када се грешке открију.

ГДЕ АИ НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШИ

Највећи проблем је што АИ уме да представи нетачне информације са великом сигурношћу. Текст може деловати уверљиво, логично и добро аргументовано, а да притом садржи потпуно измишљене податке.

Посебно су проблематичне статистике. Пошто бројеви читаоцима уливају поверење и стварају утисак научне утемељености, АИ их често користи. Ипак, понекад су те бројке једноставно измишљене или их није могуће пронаћи ни у једном поузданом извору.

Слично важи и за изворе информација. Без прецизних упутстава, АИ може истовремено да користи угледне аналитичке куће и сумњиве интернет странице непознатог порекла. Ако аутор након тога не провери линкове и аутентичност извора, нетачне информације лако постају део готовог текста.

Такође, проблем није увек у потпуно измишљеним чињеницама - понекад су подаци стварни, али су погрешно протумачени. АИ може да помеша датуме, преувелича резултате истраживања или изведе закључке који се уопште не налазе у оригиналном извору.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ ТЕКСТ КОЈИ ЈЕ ВЕРОВАТНО НАПИСАЛА АИ

Текстови које генерише АИ често имају препознатљив стил. Један од најчешћих знакова је мешање појмова и коришћење термина који делују слично, али нису потпуно исправни у датом контексту.

Такви текстови често личе једни на друге без обзира на тему. Уобичајено је да почињу описом неког тренда и формулацијама попут "нешто престаје да буде" или "нешто постаје нови стандард". Након тога често следе конструкције као што су "прелазак са једног модела на други" или сличне варијације.

Кроз читав текст могу се понављати одређене речи и изрази, попут "одвојено треба напоменути", "паралелно са тим" или "као резултат тога"". Иако су такве формулације саме по себи исправне, њихова прекомерна употреба може бити сигнал да текст није писао човек.

Још једна карактеристика је специфичан ритам писања. Дуге и сложене реченице често се смењују са веома кратким реченицама састављеним од неколико придева или кратких оцена.

АИ такође воли одређене синтаксичке шаблоне, као што су:

"не само..., већ и..."

"не ради се о..., већ о..."

"од... до..."

Када се такве конструкције понављају више пута у истом тексту, могу представљати додатни траг.

Ипак, важно је нагласити да ниједан од ових знакова сам по себи није доказ да је текст написала вештачка интелигенција. Поред тога, како људи све чешће користе АИ алате, њихов начин писања природно почиње да личи на стил који производи АИ.

ШТА ДА УРАДИТЕ АКО ПОСУМЊАТЕ У ТЕКСТ

Најбоља заштита од дезинформација је критичко читање. Пре свега, обратите пажњу на бројеве и статистике, па проверите да ли је наведен извор и да ли се податак може пронаћи у релевантним истраживањима или званичним извештајима. Затим проверите линкове и изворе на које се текст позива. Важно је утврдити да ли је реч о кредибилним институцијама, научним радовима или признатим медијима, преноси "РБК Тренд".

Можете и да анализирате и сам стил текста, као и да користите специјализоване алате за откривање АИ садржаја. Иако ни они нису потпуно поуздани, могу послужити као додатни сигнал да је потребан опрез.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - СНИМАК СА ЛИЦА МЕСТА: Увиђај код БИП-а, младић убио старца секиром

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

САРАЈЕВСКИ МЕДИЈИ БРУЈЕ - ВУЧИЋ НАС ЈЕ СПАСИО У ЗАДЊИ ЧАС: Омогућио нам да гледамо Светско првенство, док Конаковић бљује ватру

САРАЈЕВСКИ МЕДИЈИ БРУЈЕ - ВУЧИЋ НАС ЈЕ СПАСИО У ЗАДЊИ ЧАС: Омогућио нам да гледамо Светско првенство, док Конаковић "бљује ватру"

САРАЈЕВСКИ Дневни аваз објавио је текст у којем су признали да је председник Србије Александар Вучић, преко сагласности за подршку Телекома Србија, практично омогућио да грађани Босне и Херцеговине гледају утакмицу своје репрезентације против Канаде на Светском првенству.

12. 06. 2026. у 17:33

Коментари (0)

СТАРЕЊЕ ЈЕ ГРОЗНО, ЖЕЛИМ ШТО ВИШЕ ДА ОСТАНЕМ МЛАДА: Алка Вуица признала да је ишла на затезање лица - Зашто бисмо изгледали старије, ако н