Панорама

УЖАСНА ЛЕГЕНДА СРПСКОГ МАНАСТИРА: На овом месту почива 12 брутално убијених невести - сахранили их живе у венчаницама! (ФОТО)

Татјана Марковић

04. 04. 2021. у 20:17

У ОПШТИНИ Нишка Бања, на улазу у Сићевачку клисуру, недалеко од села Островица, налази се средњовековни српски манастир Свете Петке познат и као Иверица.

УЖАСНА ЛЕГЕНДА СРПСКОГ МАНАСТИРА: На овом месту почива 12 брутално убијених невести - сахранили их живе у венчаницама! (ФОТО)

Овај манастир потиче из прве половине 14. века и не зна се са сигурношћу ко га је сазидао.

Наиме, верује се да је на месту које је и пре тог периода важило за свето (највероватније још од времена краља Уроша I) то учинио неко од Мрњавчевића. До сада је овај манастир четири пута рушен и поново зидан.

Необично народно име - Иверица, вероватно потиче из времена када су га обновили монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе, који су, бежећи од Турака почетком 15. века, уточиште нашли у непроходној Сићевачкој клисури и ту, на остацима опустеле српске светиње поново подигли богомољу.

Османлије су током 16. века срушиле манастир и из тог времена потиче и легенда која каже да су Турци баш ту побили многе недужне људе и живе сахранили 12 младих девојака - невести у венчаницама.

Ова светиња је била у рушевинама све до краја 19. века. Наиме, инжињеријске јединице српске војске у близини су 1898. припремале терен за прокопавање тунела и пролаза за пут и пругу кроз Градиштански кањон Сићевачке клисуре.

По легенди, један од војника је уснио сан у коме му је неки глас рекао да се налази на месту светиње и када су војници почели да копају пронашли су темеље претходне светиње. Негде у то време пронела се и вест да се српски краљ Александар I Обреновић замало удавио у мору код Бијарица у Француској, па су у знак захвалности Богу који је спасао њиховог краља војници се заклели да ће обновити манастир.

POGLEDAJ GALERIJU

Српска војска је манастир обнављала три године, чијом изградњом је руководио капетан Живојин Дамњановић, пре него што је за читав подухват сазнао и сам краљ Александар када је туда пролазио на путу ка Пироту. Александар Обреновић је дирнут љубављу својих војника прискочио у помоћ и постао ктитор манастира.

Од освешћења 1898. године па све до 1903. манастир је био у поседу српске војске и у њеми су верску службу вршили војни свештеници. Ово потврђује указ краља Александра од 19. фебруара 1901. године када је за старешину манастира постављен војни свештеник Жунић.

Манастир је у том периоду носио име Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица. У историји српске православне цркве није познат сличан пример.

Након Мајског преврата манастир прелази у власништво Епархије нишке. Данас представља непокретно културно добро као споменик културе.

Поред ове цркве налази се и гробље, на коме је сахрањено неколико војника инжињераца, који су страдали за време пробијања пута. Такође, поред храма се налази и звоник са три звона, подигнут 1898. године.