И КАРИКАТУРОМ ПРОТИВ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ: На 57. конкурсу "Пјер", у организацији "Новости", златно одличје припало Николи Ојданићу

ПОБЕДНИЧКИ рад 57. конурса за најбољу новинску карикатуру, који традиционално организују "Вечерње новости", бави се једном од најактуелнијих тема данашњице - вештачком интелигенцијом, и насловљен кратко AI (ВИ), донео је "Златног Пјера" Николи Ојданићу.

Фото: З. Јовановић

Ово је одлука јучерашњег жирирања у просторијама нашег листа, на коме су о најуспешнијим картикатурама одлучивали Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Новости", прошлогодишњи победник, ветеран у овој области професор Југослав Влаховић, историчар уметности Жаклина Ратковић, кустоск збирке за графику и цртеж Музеја савремене уметности, сликарка Милица Живадиновић и сатиричар Бојан Љубеновић, уредник рубрике "Трн". Према њиховој одлуци, "Сребрни Пјер" припао је Недељку Убовићу за карикатуру "Без речи", а "Бронзани Пјер" Горану Ћеличанину, за рад насловљен "Косово је Србија". Награда за најбољу портрет-карикаутуру "Ранко Гузина" отишла је у руке Тихомира Челановића, који је нацртао глумачког барда Павла Вуисића.

Никола Ојданић, AI

Признање за најбољег младог карикатуристу, конкурс "Пјер" шири ван граница Србије, а први пут ове године припало је средњошколки из Северне Македоније Софији Ситновској. Њој је 16 година, и живи у Македонској Каменици. Иначе, управо је у овој категорији овогодшње такмичење донело пријатно изненађење, јер су се на њега пријавила 64 аутора, са 84 карикатуре. Укупан број радова који су учествовали на 57. конкурсу "Пјер" је 361. Од тога се у конкуренцији за главне награде нашло 277 карикатура и 104 аутора.

Недељко Убовић, "Без речи"

- Овогодишњи конкурс донео је мноштво тема и стилова - примећује Југослав Влаховић. - Каркатура је веран одраз једног времена које се мења и доноси нека нова размишљања, али и нове технике којима се стварају радови. Многи су рађени дигитално, али су све радили људи, ниједан вештачка интелигенција. Требало би можда већ сада ставити у правилник да такви радови немају право учешћа на "Пјеру". Уосталиом, вештачка интелигенција је и искључена из ауторских права, што се односи и на карикатуру.
Према мишљењу Влаховића, у мноштву радова увек је важно издвојити квалитет, јер то промовише карикатуру као специфичну уметничку дисциплину која је измешала ликовне захвате са свакодневицом коју аутори коментаришу:

- Важност и овог конкурса је у томе да кроз те радове који се издвоје подстиче најширу јавност да обрате пажњу на карикатуру, а младе и студенте да се њоме баве, да критички промишљају свет око себе. На тај начин је и визија наше стварности вишеструко продубљена. То интересовање младих ми даје наду да не будем разочаран у све што се дешава.

Горан Ћеличанин, "Косово је Србија"

Кокурс је, сматра Жаклина Ратковић, представио велики број изузетних радова, аутора који су ангажовани и прате ситуацију код нас, а и глобално:

- Они су свесни свих препрека пред којима је данашњи човек, када су у питању економија, политика, екологија, загађење човекове околине, али и други друштвени проблеми. Колико сам уочила, ипак се, као главна тема, провлачи комуникација међу људима, односно немогућност комуникације и превазилажења проблема. То је на различите начине саопштено у радовима.

За сатиричара Бојана Љубеновића, када је у питању будућност картикатуре у Србији, која често брине оне који је прате и воле, конкурс "Пјер" редовно доноси изненађење.
- И ове године има радова који завређују пажњу својим квалитетом, и то храбри и указује да извор инспирације карикатуриста није пресушио и да ће она преживети - прича уредник "Трна". - Као теме на овом конурсу, уз рат у Украјни који се појављује већ другу годину, издвајају се оне социјалне, као сиромаштво и корупција, али и еколошке, било да су радови за, или против копања литијума. Захваљујући овом конкурсу и "Новостима", аутори се још труде да нацртају нешто вредно и пријаве се на такмичење.

Софија Ситновска, признање за најбољег младог карикатуристу

Сада већ дугу традицију бирања најбоље новинске карикатуре, давне 1967. започели су легендарни уредник "Вечерњих новости" Слободан Глумац и карикатуриста Драган Савић. Први победник био је Словенац Албин Рогељ за "Осмерац на југословенски начин", а потом су "Златног Пјера" освајали најзначајнији југословенски и српски карикатуристи.

Округли сто о будућности

Најважније је да карикатура преживљава, а не знам колико ће још дуго опстати - каже Љубеновић. - Волео бих да се код нас, можда баш у "Новостима", одржи један округли сто о њеној будућности. Она јесте угрожена, а мој лични, песимистички став је да за 10 година више нећемо имати озбиљних карикатуриста. Зато би неке умне главе требало да смисле шта би ваљало учинити да карикатура преживи.

Тихомир Челановић, "Павле Вуисић"

Одраз хаоса у свету

- Драго ми је што ова награда опстаје после толико година - истиче Милица Живадиновић. - Интересантно ми је како карикатуристи данас размишљају, и кроз своју призму на папир ствљају оно што су видели и доживели. И у овим радовима приметан је општи хаос у свету. Он се рефлектује као у огледалу. Веома су занимљиве и интересантно изведене неке од техника којима се служе. Да би карикатура била добра, она мора да буде успешно технички, цртачки изведена, али и да има добру идеју. Тешко се испуњавају оба ова критеријума.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације