ЛОШЕ ВЕСТИ ЗА ЗАГРЕБ: Хрватска није спремна за велику промену

Novosti online

28. 12. 2021. у 18:08

ХРВАТСКА планира улазак у еврозону почетком 2023.

ЛОШЕ ВЕСТИ ЗА ЗАГРЕБ: Хрватска није спремна за велику промену

Загреб / Архива

Међутим, неки финансијски стручњаци, попут бившег члана Извршног одбора Европске централне банке Отмара Исинга, сматрају да Хрватска на то још није спремна.

Као један од главних циљева хрватске спољне политике већ годинама се, поред уласка у Шенгенски простор, наводи и улазак земље у еврозону. Тај циљ би требало да буде остварен почетком 2023. за шта Хрватска има и подршку Брисела. Међутим, има неких економиста попут бившег члана Извршног одбора Европске централне банке Отмара Исинга који сматрају да би овај улазак био преурањен.

Ниједна земља тренутно није спремна

Како је рекао у интервјуу за ФАЗ тренутно ниједна земља није спремна за улазак у еврозону.

- Ја тренутно не видим ниједну земљу која је довољно спремна за улазак у еврозону - рекао је Исинг за ФАЗ поводом скорашње двадесете годишњице увођења евра у оптицај 1. јануара 2002.

- Не може се рећи да свака нова чланица еврозоне нужно доприноси слабљењу евра. Али те земље морају да гарантују трајну стабилност. Није довољно средити се за венчање и након тога се опет вратити старим навикама - рекао је Исинг који је од 1998. до 2006. био и у улози главног економисте ЕЦБ-а и на тој функцији у доброј мери био заслужан за стратешко планирање увођења евра.

Последња је у еврозону 2015. ушла Литванија а тренутно уласку осим Хрватске стреми и Бугарска. Заправо су према уговору о чланству све чланице Европске уније у тренутку када испуне критеријуме дужне да прихвате заједничку валуту. Од тога су због посебних клаузула у уговору изузете Данска и Велика Британија, која је у међувремену и изишла из Европске уније, преноси ДW на хрватском.

Хетерогеност као велики проблем за ЕЦБ

Исинг сматра да је хетерогеност чланица еврозоне, а тиме и различита тежишта када су у питању интереси, већ сада велики проблем за ЕЦБ. Он сматра да би гувернери националних централних банака требало да се држе заједничког курса, а не да следе националну финансијску политику.

Исинг је одбранио евро од оптужби да је његовим увођењем све поскупело. "То важи за дневне потрепштине па је зато и утисак такав. Али када гледамо издатке који троше највећи део кућног буџета попут трошкова за станарину или грејање, они су остали стабилни и након увођења евра", каже Исинг за ФАЗ.

Исинг, који је пре преузимања дужности у ЕЦБ-у исту функцију обављао и у Немачкој централној банци, је рекао како се и тадашња одлука да се на новчанице еура отисну симболи који нису повезани с нацијама била одлука која се показала исправном.

- Замислите да су Французи хтели на новчаницу да ставе Наполеона. Како би на то реаговале земље које је Наполеон окупирао. Зато смо се одлучили за симболични мотив мостова - присећа се Исинг.

(DW)

БОНУС ВИДЕО: БРИТАНСКИ СФОР ДОВОЗИ АЛ КАИДУ У БОСНУ - Долазак Муџахедина у Зеницу 1993.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (1)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”