Регион

ЗБОГ УКРАЈИНЕ ХЛЕБ ТРИ ЕВРА:Хрватска на удару све виших цена

07. 04. 2022. у 19:59

ИАКО је хрватска влада смањила ПДВ на храну на пет одсто, сваке седмице стижу нова поскупљења. Сада су на реду хлеб, брашно, тоалетни папир, тестенина, а ускоро и свињско месо које ће да поскупи чак за 50 одсто.

ЗБОГ УКРАЈИНЕ ХЛЕБ ТРИ ЕВРА:Хрватска на удару све виших цена

Последице кризе због рата у Украјини све се више осећају у Хрватској, где цене галопирају као никада до сада. Векна хлеба сада ће коштати и три евра, брашно је у неколико месеци поскупело 36 одсто и килограм ће од сада коштати 1,5 евра. Очекују се и драстично више цене тестенине и тоалетног папира, а у мају ће знатно бити више цене воћа и поврћа.

Хрватска покушава у кратком времену обезбедити и енергетску безбедност, па се на све стране лобира о изградњи нуклеарне електране и новог ЛНГ терминала за гас. Спомињу се локације од Истре до северног Јадрана где би за кратко време могао да буде изграђен нови ЛНГ терминал, али гас је много скупљи од онога који за сада долази из Русије.

Криза куца на врата хрватских предузећа која су до сада пословала са Русијом, а због санкција то више не могу. Пре свега се ради о "Подравци", Јадранском Галенском лабораторију, АД "Пластици", "Пливи" и "Белупу". Представништво у Русији има и "Атлантик група", једна од највећих хрватских компанија. Рачуна се да ће хрватски извозници изгубити најмање 200 милиона долара што не могу своју робу да пласирају на руско тржиште.

Прибојавају се и хрватски туристички радници, свесни да овог лета неће бити ни Руса и Украјинаца, а пре свега су руски туристи пунили хотеле у Дубровнику. У питању је и пословање једног од најбољих ресторана у Хрватској, "360" у Дубровнику, који је у руском власништву. Сада је јасно да у догледно време неће бити ништа ни од обнове великог туристичког комплекса у Купарима у ком је требало да учествују и руски инвеститори. Криза у Украјини све се више осећа и код букинга других гостију који је требало да лето проведу на Јадрану, па су застале резервације америчких туриста, који се не осећају више безбедним у Европи.

Проблеме има и сплитско бродоградилиште, које је користило кредите руске ВТБ банке у Немачкој. Радници су на одмору, плате су неизвесне, а хрватска влада не показује жељу да обезбеди нову инјекцију финансијских средстава за приватно бродоградилиште. Наводно је "Бродосплит" остао без 60 милиона евра, а неки спомињу и много веће износе које је требало да се добију од Руса не би ли се наставила изградња већ договорених бродова.