МНОГЕ ФИРМЕ У ПРОБЛЕМИМА: Муке због Украјине у Хрватској, а и словеначки туризам на удару

БУКВАЛНО преко ноћи руски капитал отишао је из Хрватске или су санкције спречиле даље пословање Руса у Хрватској. Резултат тога је да је сада дугачка листа оних који су у проблему, а на списак је доспео и хрватски туризам, јер без руских туриста долази у питање летња сезона.

МНОГЕ ФИРМЕ У ПРОБЛЕМИМА: Муке због Украјине у Хрватској, а и словеначки туризам на удару

Фото ЕПА

Хрватски туризам остаће овог лета без 200.000 руских туриста, који су били међу најбољим потрошачима на Јадрану. Највише ће то да осети Дубровник, где су Руси најчешће летовали и били стални гости у светски познатим хотелским ланцима. У ноћењима су Руси премашили Енглезе и Американце на Јадрану, а руско тржиште за хрватски туризам било је најбрже растуће. Хрватска у Москви има и представништво туристичке заједнице, које више нема смисла да тамо делује.

Ако је Хрватима за утеху, ни Словенија није прошла боље јер је доведено у питање пословање луксузних хотела у Рогашкој Слатини.

Туристички радници поручују, "пропадамо без Руса", а хотели са пет звездица без руских туриста празни су од југа Хрватске до Топлица у Словенији.

Иза светла медијских рефлектора руска Збербанка потписала је уговор са мађарско-америчким фондом који је уместо Руса ушао у власништво највеће хрватске компаније "Фортенове". Бивши "Агрокор" тако више није у власништву руске банке која је држала 40 одсто и била највећи појединачки деоничар у "Фортенова групи". Нису објављени детаљи посла, али процене указују да су Руси за бивши "Агрокор" могли да добију од 500 до 700 милиона долара.

Истовремено, Руси су изашли и из великог хотелског пројекта у Купарима крај Дубровника, јер је фирма Сергеја Гљаделкина свој власнички део продала сингапурској компанији. Иако су Руси имали амбициозне планове уређења бившег војног одмаралишта, сада сингапурска компанија ХПЛ, која је у власништву милијардера Онг Бенг Сенга, намерава да у Купаре доведе познати ланац "Фоур сизонс".

Много већи проблем од продаје власништва руских инвеститора створиле су за хрватску привреду санкције. Руска банка ВТБ и њена немачка филијала у Франкфурту више не могу да финансирају једно од највећих хрватских бродоградилишта "Бродосплит", које је због тога прекинуло производњу. Блокирано је и пословање Алексеја Мордашова, власника хрватске компаније "Ђуро Ђаковић ТЕП".

У великим су проблемима и хрватске компаније које су извозиле у Русију, пре свега "Подравка", па "Јадрански Галенски лабораториј", "Атлантик група" и многе друге. Прошле је године Хрватска у Русију извозила робу у вредности 216 милиона долара, а годишњи раст је био око 25 одсто.

ШОК ВЕЋ НА ЈЕСЕН

Ако ЕУ уведе санкције и на увоз руске нафте и плина у нерешивом проблему наћи ће се "Петрохемија" из Кутине, један од највећи произвођача вештачког ђубрива, а тако и хрватска пољопривреда. Словенци предвиђају драстичан енергетски шок већ од ове јесени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар орешника и сармата може да уништи читав НАТО у Европи

РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар "орешника" и "сармата" може да уништи читав НАТО у Европи

КОМБИНОВАНО лансирање ракетних система „сармат“ и „орешник“ способно је да неутралише целу војну инфраструктуру Северноатлантске алијансе у Европи, рекао је за руске медије Александар Степанов, војни стручњак Института за право и националну безбедност Руске председничке академије за националну економију и јавну управу (РАНХЕГА).

13. 05. 2026. у 12:29

НЕ МОЖЕМО ДА ПОБЕДИМО, ПРЕЈАКИ СУ! Путинов човек изненадио изјавом на руској државној телевизији

"НЕ МОЖЕМО ДА ПОБЕДИМО, ПРЕЈАКИ СУ!" Путинов човек изненадио изјавом на руској државној телевизији

ПОЗНАТИ руски редитељ и пропагандиста Карен Шахназаров рекао је да Русија не може да победи Украјину, да је противник прејак и да је у интересу Русије да што пре оконча рат.

11. 05. 2026. у 19:09

Коментари (1)

МИСЛИО САМ ДА СУ МИ ПРИЈАТЕЉИ: Дарко Лазић разочаран у колеге - Толико су мали у мојим очима