МРАЧНЕ ПРОГНОЗЕ ЗА ХРВАТСКУ: Рачуни за струју и гас до 300 одсто већи него лане - лоше вести за грађане те земље

У ХРВАТСКОЈ је инфлација 11 одсто, а са вртоглавим скоком цена хране и енергената земља је на самом европском врху.

МРАЧНЕ ПРОГНОЗЕ ЗА ХРВАТСКУ: Рачуни за струју и гас до 300 одсто већи него лане - лоше вести за грађане те земље

Foto: Profimedia

Прогнозе нису добре, јер би ускоро могао да уследи нови "цунами", па ће безмало две трећине кућног буџета одлазити на становање и храну. Стручњаци кажу да је реално инфлација још виша од објављене и да то грађани и те како осећају.

Чаробног штапића за заустављање тог тренда нема, а лоше вести стижу и од компанија чији се положај рапидно погоршава. Европска инвестициона банка утврдила је да су хрватске компаније међу најпогођенијим због рата у Украјини и да многима следе банкрот и стечај. Стижу им астрономски рачуни за струју и гас, многима и за 300 одсто већи него пре годину дана. У мукама су и хрватски хотели на Јадрану, који "у пет до 12", уочи главне сезоне, дижу цене, јер би, иначе, сезону завршили до гуше у губицима.

С друге стране, цене су на Јадрану толико порасле да хрватски гости то више не могу да плаћају, а поготово не могу издржати удар цена у ресторанима и на пијацама у туристичким местима, где се килограм воћа продаје за десет евра и више. А смештај у хотелима и приватним кућама скупљи је већ сада за десет до чак 50 одсто у односу на лане.

Све је више и противника увођења евра, па привредник Дамир Ванђелић тврди да би у Хрватској ускоро могло да буде и милион сиромашних, што није добро за примену европске валуте. Економски стручњак Хрвоје Сердарушић сматра да је од двоцифрене инфлације већи проблем државни дуг, а да ће Хрватска применом евра преузети на себе и проблеме европске валуте. "Лоша су времена", констатује Сердарушић, док економски стручњаци упозоравају да ће мало Хрвата моћи издржати нове ударе цена ако се овако настави.

И док цене дивљају, а људи једва живе од "првог до првог", Хрватској болно недостају радници. Ове ће године чак 100.000 странаца добити посао у Хрватској, пре свега Филипинци који раде у грађевини и туризму. Живе крајње скромно, па их хрватске цене не погађају, а уштеде и за породицу. Хрвати настављају тренд исељавања, јер са овим ценама и платама не могу да издрже, а јесен ће очито донети и нове изазове.

ПОГОЂЕНЕ ГРЧКА И ШПАНИЈА

КОМПАНИЈЕ у земљама близу Украјине и Русије, попут Мађарске, Пољске, Летоније и Литваније, осетиће такође огроман притисак. Нарочито ће, осим у Хрватској, фирме у Грчкој и Шпанији трпети веће последице него остале чланице ЕУ", наводи Европска инвестициона банка у извештају под насловом "Колико је лош рат у Украјини по европски опоравак?". Истиче се да ће "рат погоршати рањивост компанија кроз три канала: смањење извоза, остварење мање добити због растућих цена енергије и потешкоће с проналажењем извора финансирања, јер ће банке избегавати ризик.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВУЧИЋ РАСТУРИО МИЛАНОВИЋА! Председник Србије га размонтирао у парампарчад

ВУЧИЋ РАСТУРИО МИЛАНОВИЋА! Председник Србије га размонтирао у парампарчад

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је данас да подржава одлуку председника Хрватске Зорана Милановића да откаже скуп Брдо Бриони у мају јер му, како је истакао, тамо није место, као и да му је много важније да оде и положи цвет у Јасеновцу.

30. 03. 2026. у 18:31 >> 18:44

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

24. 03. 2026. у 20:17

Коментари (7)

ЕВОЛУЦИЈА ЧУВАЊА КАПИТАЛА: Од античких кованица до савремених финансијских стратегија