Регион

ПЛЕНКОВИЋ ИДЕ У БРИСЕЛ, КОЛИНДА СЕ ВРАЋА? Нервоза у Хрватској уочи серије избора

Јурица Кеблер - Стални дописник из Загреба

09. 03. 2023. у 12:34

Иако је до избора у Хрватској још година дана почеле су ужурбане припреме, лобирања, тражење идеалних кандидата и све тежа реторика међу политичарима. Хрватску тако чекају парламентарни, европски, председнички и локални избори, сви у размаку од пола године.

ПЛЕНКОВИЋ ИДЕ У БРИСЕЛ, КОЛИНДА СЕ ВРАЋА? Нервоза у Хрватској уочи серије избора

Највише буре дижу избори за Пантовчак, где је у бившој Титовој вили седиште шефа државе, а садашњи председник Зоран Милановић се не изјашњава хоће ли ићи у трку за други мандат. Као председник је свестан да нема велике овласти и иако је најпопуларнији политичар у Хрватској многи сматрају да би требао основати своју странку и угрозити ХДЗ.

Највећа хрватска странка грчевито траже свог кандидата за председника, а све се чешће спомиње да би то опет могла да буде Колинда Грабар Китаровић. У последње се време чешће појављује у јавности, али не жели открити да ли се враћа у политику. Још увек има симпатизере у владајућој странци, иако су мале вероватности да би поново победила. Спомиње се и дипломат Иван Шимоновић који је у Њујорку, а био је и помоћник главног секретара УН и министар у неколико ХДЗ-ових влада. Међу потенцијалним кандидатима које би ХДЗ могао супротставити Милановићу ако жели остати на Пантовчаку спомиње се и садашњи председник Сабора Гордан Јандроковић.

Када је реч о парламентарним изборима све анкете показују велико вођство ХДЗ и садашњег премијера Андреја Пленковића који би да су данас избори лако дошао до трећег мандата. Стално је у игри и Пленковићева политичка будућност, јер се калкулише да ће после избора место председника странке и можда премијерско препустити другом, а он ће каријеру наставити у Бриселу, на неком значајном месту у ЕУ.

Слаба хрватска опозиција нема истакнутог лидера, а шеф СДП-а, некоћ јаке леве странке, ужива популарност међу 2 одсто бирача, За сада не успева да се уједини опозиција која би једино тако имала шансу, а нема ни нових лица у хрватској политици.

Једини ”нови”, странка Можемо која води Загреб, делује као да је у илегали и проводи унутарње изборе да јавност сазнаје о њима тек када су одржани. Више делују као секта него као модерна политичка странка, а десне странке су окренуте прошлости и немају програме који би привукли бираче. Новог лИдера ће понудити и Срби, јер је Милорад Пуповац најдуговечнији хрватски политичар и очито га чега пензија. Страначка нада СДСС-а, бивши министар Борис Милошевић чека судски процес због погодовањима на конкурсима и мале су му шансе да се врати у политику.

Најпривлачнији су европски избори који доносе бенефиције и паре у Бриселу. Једна бивша хрватске европарламентарка успела је уштедити 700.000 евра, за што би јој требало 438 година рада у Хрватској. Место у Европском парламенту је ђокер за хрватске политичаре и највећа е јагма владати баш за европске изборе.