Регион

ЗАПАД ЈЕ ГОРИ ОД СВЕГА ОВДЕ: Ведрана Рудан, без длаке на језику - Срби и Хрвати, има ли досадније теме, не очекујем у 2024. много доброг

Јурица Керблер - Од сталног дописника Новости ЗАГРЕБ

01. 01. 2024. у 19:00

ОПЕТ Срби и Хрвати. Боже, има ли досадније теме...

ЗАПАД ЈЕ ГОРИ ОД СВЕГА ОВДЕ: Ведрана Рудан, без длаке на језику - Срби и Хрвати, има ли досадније теме, не очекујем у 2024. много доброг

Овако, "на прву" о односима двају народа, у предвечерје нове 2024. године, зе "Новости" говори списатељица Ведрана Рудан, књижевна звезда и у родној Хрватској и у Србији. Ова тема, како нам искрено признаје за њу, али и њене суграђане није интригантна, јер у Ријеци, где живи, "одавно је скинута са дневнога реда":

- У Приморју и Истри Срби су већ седамдесет година, колико ја памтим, добро дошли и као гости и као туристи. То питање је прикладније поставити некоме ко живи мало јужније. Јужњаци су увек били страствени. Сећам се како су Сплићани 1980. плакали на фудбалској утакмици Хајдук - Звезда, чули су да је Тито умро. И ми на северу смо чули да је умро Стари, али код нас није било ни плача ни лелека. Ни за време рата нисмо били страствени. Хероји и злочинци живели су и живе негде другде.

Оштра на језику, поготово када је реч о политици и политичарима, Ведрана Рудан не штеди ни оне који су обележили 2023. на овим нашим, трусним подручјима.

- Политичаре са ових простора не слушам и изгубила сам сваку наду да ћу дочекати дан кад ћемо их стрпати на дугогодишњу робију и од њих отети оно што су они отели од нас. Хиљаде људи су погинуле да би се они обогатили на нашој крви. Људи гладују, људи беже са ових простора, терају децу у свет да би могла да преживе.

За годину која нам долази не предвиђа много доброг:

Нада у мени умире последња

НА питање што очекује од Нове године, Ведрана Рудан, као из топа одгровара: - Мир, ипак мир. Знам да ће сви они који ово буду читали мислити да их зајеба..м. Ја, ипак, и њима и себи желим мир. Нада да у људима има разума и у мени умире последња.

- Очекујмо глад, болест, губљење посла, увоз стране радне стране према којој ће се господари понашати као према робљу, укидању свих могућих људских права. У неким бољим временима са ових се простора бежало на Запад. Данас је за нашу сиротињу Запад гори од свега овде, од ср..а које имају код куће.

Као и сви у Хрватској и Ведрана Рудан је пратила је феномен "Прија". Признаје нам да не зна ниједну њену песму, за разлику од своје унуке која зна све.

- Александра Пријовић је цура која има одличан глас и иза себе застрашујућу машинерију. Лепа је, млада, талентована. Драго ми је да млади Хрвати и Хрватице хрле на њене концерте. Нико од њих људе не дели на Србе и Хрвате. Дижу руке у ваздух, певају, плешу и смеју се. На ужас чистокрвних Хрвата којима ништа није јасно. Њима још увек четници са крвавим ножем у устима чуче на сваком хрватском углу. Јадници.

И једна хрватска пикантерија, пољубац шефа хрватске дипломатије Гордана Грлића Радмана који зарађује милионе од одвоза усмрћних свиња од афричке куге и немачке колегинице Аналене Бербок није прошао без коментара Руданке.

Министри и крађе

- ХРВАТСКИ министри, уз једну министарку, не трају кратко. Заправо, у Хрватској имају дуги век трајања. Колико они могу покрасти у годину или две тешко да се може замислити - без длаке на језику је Руданова.

- То је скупоћа након увођења евра. Мене није усрећио евро, куна још мање јер је смрдела на усташтво. Годинама нам продају причу како смо се борили и изборили да бисмо били свој на своме. Немамо своју валуту, службени и неслужбени језик у Хрватској је енглески, ако га не знаш не можеш од Непалца да затражиш да ти прода хлеб. Цене лете у небо и у Ријеци. Срећом, Трст је наш.

А о драматичним догађајима у свету који нису током 2023. силазили са насловних страна новина, Ведрана Рудан има свој став.

- Поспани Бајден је небитан, битни су они који му мењају пелене. Пелене му мењају људи који убијају широм света. Јуче су у Украјини, данас у Гази, сутра у нашем граду. Живимо у, нажалост, занимљивим временима. Америка, ма колико се ћутало о томе, силази са позорнице. Тренутно тај чин плаћају хиљаде и хиљаде палестинске деце и њихових мајки. Свет ћути и гледа како Израел под патронатом Америке брише Палестинце са лица земље. Кад сам ја била млада, ми смо се против рата у Вијетнаму и Америке борили. Били смо на улици, млади Амери су бежали у Канаду и Шведску да не би одлазили у војску. Данас су Канада и Шведска фашистичке земље. Нормалан човек нема где да побегне. Жао ми је младих који више никад неће знати шта је мир.

А када смо јој поставили једно "женско" питање које подједанко боли и жене и мушкарце, да ли је и ове године настављен тренд да "храбри" мужеви туку своје жене или је статистика подбацила, одговара:

- Постављате мушко питање. Хрватски мужјаци не могу подбацити. Хрватска је била и остала земља пребијених и умлаћених жена.