МИЛАНОВИЋ ВЕЋ ЗНА ДА ОСТАЈЕ У ФОТЕЉИ: Није му нашкодио ни "излет" у кампањи за парламентарне изборе
ИАКО су хрватски председнички избори тек крајем године, Зоран Милановић има највише шансе да освоји други мандат и остане на Пантовчаку. Све анкете указују да уверљиво води пред другим кандидатима, иако владајући ХДЗ још није одлучио ко ће се Милановићу супротставити. Садашњег председника подржавају грађани леве и десне оријентације, иако је званично кандидат СДП-а. Није му нашкодио ни неуспели "излет" у кампањи за парламентарне изборе, када је желео постати премијер, али му је Уставни суд то забранио.
Foto: Tanjug/AP Photo/Darko Bandic
Брз на језику, спреман да увреди сваког ко га критикује, Милановић је у политички живот Хрватске донео до сада незабележен експеримент. Водио је у протеклих пет година беспоштедну битку на речима са премијером Андрејом Пленковићем, са којим се зна још из младих дана, јер су обојица радила у Министарству спољних послова као младе дипломате. Сада су огорчени противници, па се многи питају како ће изгледати будућа сарадња.
Уосталом, до сада је само Колинда Грабар Китаровић била успешна и победила испред ХДЗ-а, док су Стипе Месић, Иво Јосиповић и Зоран Милановић припадали левици.
Улога председника Хрватске више је протоколарна, али са премијером мора усаглашавати кадровска решења у дипломатији, оружаним снагама и сигурносним службама. Милановића и Пленковића очекује договор и око СОА-е, сигурносно-обавештајне агенције, јер досадашњи дугогодишњи шеф Данијел Маркић одлази на функцију у склопу ЕУ. Како уопште не разговарају, а на скуповима где су заједно се ни не рукују, договоре морају да постигну сарадници председника и премијера, што је често веома тешко.
Упорно воде председник и премијер две паралелне спољне поитике, па се не могу усагласити ни око става према комшијама, пре свега БиХ. Милановићу замерају да је у коректним односима са Милорадом Додиком, а двојица најмоћнијих хрватских политичара имају и различите ставове у односу на положај Хрвата у БиХ. Док Пленковић следи политику Европске уније, Милановић је жестоки критичар бриселске администрације, а постоје и нијансе у разликама према НАТО-у.
Због личног сукоба већ годинама се не може постићи договор око именовања амбасадора, па је некима прошло готово два мандата док чекају замене. У Француској и Ватикану Хрватска нема амбасадора, а Милановић и Пленковић су постигли договор само да пошаљу амбасадора Хиду Бишчевића у Београд.
Украјина
ПРЕДСЕДНИК и премијер имају различите погледе и на однос према рату у Украјини. Док Пленковић следи ставове ЕУ и НАТО-а, Милановић сматра да треба сести за сто и постићи договор за прекид рата.
Препоручујемо
МОРАЛ ЈЕ СЛОМЉЕН: Украјински војник је испричао како је побегао из центра за обуку
11. 02. 2026. у 23:00
ХИТНО НАМ ТРЕБА ПВО Шмихаљ: Разматрано јачање заштите енергетских објеката у Кијеву
11. 02. 2026. у 22:33
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета
ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.
11. 02. 2026. у 20:13
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)