КАД ЋЕ ОБРУЧ ОКО МИЛА ЗБОГ ДУБРОВНИКА: Загреб тражи од Црне Горе испуњење захтева из нон-пејпера, па и оних који се тичу ратних 90-их година
ПРОЦЕСУИРАЊЕ ратних злочинаца и њихових налогодаваца само је један од 11 захтева које је Хрватска недавно путем нон-пејпера упутила Црној Гори како би се поправили односи две земље који су дубоко заглављени у политичком муљу након усвајања резолуције о геноциду у Јасеновцу.
Хрвати замерају Црногорцима што нису процесуирали ниједну особу за злочине на територији Хрватске, нити се позабавили несталим особома држављанима Хрватске, њих 14. Стриктно захтевају да се осигура праведна и достојна накнада свима који су били заточени у логорима у Црној Гори током "домовинског рата", у којем се позива Подгорица да пристане на свеобухватну накнаду која обухвата све логораше.
- Ето шансе новим властима у Црној Гори да процесуирају Мила Ђукановића који је тих ратних деведесетих година обављао највише државничке функције и био члан врховне команде СРЈ. У тој причи незаобилазан је свакако, као Милова десна рука, Миливоје Катнић који је био војни управник у Цавтату - каже за "Новости" лидер Покрета за промјене Небојша Медојевић. - Лицемерно је када колеге из ДПС оптужују некадашњи Демократски фронт да није поштовао жртве ратова, кад је њихов Ђукановић предводио Владу иза које су остале основане сумње да је учествовала у многим ратним злочинима. Управо је Мило био премијер те в ладе када се десио напад на Дубровник. И сада се питам како је могуће да тај човек није приведен на саслушање по тим основама, али и десетинама других оптужби које смо ми као тадашња опозиција износили доста аргументовано, али и неке невладине организације и медији. Њега још нико није позвао да да било какав исказ о својој улози у ратним дешавањима на дубровачком ратишту. Како је могуће да јунаци корупције у разним аферама приватизација нису ухапшени, да су и даље полицијски функционери људи који су хапсили посланике у парламенту...
Својевремено су посланици ДПС, Бошњачке странке и Хрватске грађанске иницијативе у црногорском парламенту подржали да главни специјални тужилац буде "особа за коју су цивили у Цавтату тврдили да их је 1992. Ии 1993. године мучио и терорисао". Ради се о Миливоју Катнићу који се тренутно налази у притвору по другим основама, док је наводе о догађајима у Цавтату и Конавлима, док је био на власти, више пута демантовао.
- Ја сам пред специјалним полицијским тимом дао изјаву о нечасној улози специјалног државног тужиоца Катнића на дубровачком ратишту, односно у Цавтату. Све то се може наћи у књигама посвећним тим догађајима. Да сам ја премијер тражио бих да се и Ђукановић и Катнић процесуирају као одговорни за ратни злочин против наших момака који су мучени и ликвидирани у "Лори" код Сплита. Тражио бих и да се активира арбитража за Превлаку и коначно реши то питање - додаје Медојевић.
Прошло је 18 година од када су у Будви 2006. године тадашњи државни тужиоци Црне Горе и Хрватске, Весна Меденица и Младен Бајић, потписали једнострани Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца ратних кривичних дела, злочина против човечности и геноцида чије подручје примене се ограничава на црногорске држављане који се терете за злочине почињене у Хрватској, односно према Хрватима.
- Да се споразум ограничава искључиво на гоњење црногорских држављана који су недоступни хрватском правосуђу, по потписивању тог документа потврдила је тадашња државна тужитељка Меденица, истичући да је циљ да починиоци кривичних дела буду приведени правди и кажњени - каже за "Новости" председник Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе Радан Николић.
- Оваквим капитулантским споразумом, црногорска власт и тадашње политизовано тужилаштво јавно су прихватили потчињени однос према Хрватској.
Николић додаје и да су тадашње власти пристале на саучесништво у заташкавању ратних злочина над својим држављанима, припадницима ЈНА, жртвама гнусних ратних злочина припадника хрватских оружаних снага, почињених у априлу и мају 1992. у Војноистраживачком центру "Лора" код Сплита и другим локацијама у Хрватској и БиХ.
Подсећа да се удружење на чијем је челу деценијама бори за расветљавање околности страдања својих сабораца, проналажења њихових посмртних остатака и санкционисању ратних злочина почињених над њима:
- Сакупљена је обимна документација која је, по потписивању спорног споразума, достављена црногорском тужилаштву, а у којој се захтева равноправан третман свих жртава ратних злочина и измена споразума којим се дискриминишту црногорске жртве.
Званични Загреб је испоставио Подгорици захтеве за решавање питања која сматра отвореним и за која тврди да нарушавају међусобне односе двеју држава. Документ је без ознаке пошиљатеља, дакле неформалан, а којим се другој страни скреће пажња да је потребно деловати да одређени проблеми не би постали формални. Сада је јасно зашто је председник Црне Горе Јаков Милатовић након састанка са председницом Северне Македоније Горданом Сиљановском Давковом крајем прошлог месеца рекао: "Чини ми се да и Црна Гора због одређених поступака садашње владе и скупштинске већине, клизи ка комплексним односима с одређеним земљама чланицама Европске уније. Овде, пре свега, мислим на Хрватску".
Могуће да је већ тада у рукама имао списак захтева Хрватске, па је одмах позвао на разговор премијера Милојка Спајића који је одговорио да Милатовић нема никакве ингеренције када је реч о европским интеграцијама. Недуго затим на електронској седници Владе донета је одлука да Дом културе у Доњој Ластви код Тивта постане власништво Хрватске, што је такође био један од услова комшија са Трга бана Јелачића.
Милионско обештећење
ЦРНА Гора је пре пристиглог нонпејпера почела да исплаћује одштету хрватским логорашима који су се налазили у логору Морињ, у коме нико није убијен или теже озлеђен. Седам особа је обештећено пресудом основних судова, а појединачне суме износе од 20.000 до 30.000 евра. Још око двеста логораша очекује окончање парничког поступка и добијање одштете, што ће Црну Гору коштати између четири и пет милиона евра.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)