ЕПИДЕМИЈА СИРОМАШТВА У ХРВАТСКОЈ: У овим градовима је најгора ситуација

ПРЕМА подацима Еуростата, 21 одсто становника ЕУ прошле године било је у ризику од сиромаштва.

Архива Новости

Европски статистички уред у петак је објавио да укупно 93 од 243 регије ЕУ бележе стопе ризика од сиромаштва или социјалне искључености више од просека Европске уније. Међу њима је и Панонска Хрватска, јавља Даница.хр.

Прошле године било је 25 ЕУ регија у којима је најмање 33 одсто становништва било у ризику од сиромаштва или социјалне искључености; највише у Грчкој, Бугарској, Шпанији, Италији и Румунији. Панонска Хрватска са 31 одсто становништва била је близу тог најсиромашнијег друштва.

Погубна инфлација

У ризику од сиромаштва у Хрватској било је укупно 810.000 особа, односно 21,7 одсто становништва. Током 2021. године тај удео је износио 20,9 одсто, наводи Еуростат.

То је проценат особа које имају расположиви доходак испод прага ризика од сиромаштва, који је за једночлано домаћинство прошле године износио у просеку 617 евра месечно, а за домаћинство са две одрасле особе и двоје деце укупно око 1.300 евра.

Пре три године праг ризика од сиромаштва за једночлано домаћинство износио је 403 евра, а за четворочлано са двоје деце 847 евра. Данас је тај праг, дакле, 53 одсто већи! Инфлација је очито учинила своје и додатно осиромашила домаћинства, наводи Даница.хр.

Ситуација је прошле године била најгора у Панонској Хрватској, која обухвата Бјеловарско-билогорску, Вировитичко-подравску, Пожешко-славонску, Бродско-посавску, Осјечко-барањску, Вуковарско-сремску, Карловачку и Сисачко-мославачку жупанију. Ту је 31 одсто људи било у ризику од сиромаштва, а 2021. године 28,6 одсто.

Загреб најбољи

За Јадранску Хрватску удео прошле године износио је 22,9 одсто, док је током 2021. био мањи од 20 одсто. Управо на обали забележен је најдраматичнији раст, јер је сада чак 15 одсто становника више у ризику од сиромаштва.

За Град Загреб удео особа које живе у ризику од сиромаштва прошле године био је 11,1 одсто, а пре три године 13,3 одсто. За Северну Хрватску прошле године био је 18,3 одсто, а током 2021. године 19,8 одсто. Загреб и његова шира регија, дакле, са инфлацијом се носе много боље него остатак Хрватске.

Према анализи Светске банке, која је уз помоћ хрватских институција 2016. године објавила публикацију тзв. "Карту сиромаштва у Хрватској", може се уочити груписаност ризика од сиромаштва по појединим мањим територијалним подручјима.

Притом су неке општине и градови прилично одскакали у тој анализи. Тако је Општина Чабар са стопом ризика од сиромаштва од само 4,7 одсто била најбоља у Хрватској. Негде у том рангу су и Шенковец са 6,8, Медулин са 6,2 одсто, Бузет (6,9) и Дубровник (7,8).

Карта сиромаштва

С обзиром на статистичку методологију која се користила и могућу стандардну грешку, за Општину Чабар се, на пример, наводи да је удео сиромашних заправо 0,0 одсто. Дакле, сиромашних у тој општини, у којој је тада живело око 3.700 људи, де фацто нема.

С друге стране, најсиромашније општине према тој анализи биле су Воћин са стопом сиромаштва од чак 74 одсто, Цивљане (64 одсто), Окучани (63,1), Јагодњак (62,2), Виљево (61,1), Доњи Кукурузари (61), Левањска Варош (60,5) и Гуња (60,3 одсто).

Каква је ситуација на северу хрватске? Иста "Карта сиромаштва" открива да је стопа у Ђурђевцу износила 24 одсто, Чаковцу 17,2 одсто, Копривници 14,7 одсто, Крижевцима 15,1 одсто, а Вараждину 10,2 одсто.

Поражавајућ тренд

Кад је реч о Загребу, најгоре су биле Пешћеница-Житњак и Горња и Доња Дубрава са стопом особа у ризику од сиромаштва од око 16 одсто. Најмање сиромашних било је у квартовима Подсљеме (4,9 одсто), Горњи Град - Медвешчак (5,5), Нови Загреб - Исток (6,6) и Доњи Град (6,9 одсто).

Процењене стопе сиромаштва 2011. године за тадашња три статистичка подручја у Хрватској биле су 10,3 одсто за северозападну Хрватску, 28,1 одсто за централну и источну Хрватску и 12,6 одсто за Јадранску регију. Према прагу ризика од сиромаштва, удео сиромашних у Хрватској те године процењен је на 16,3 одсто.

Данас та стопа, према Еуростату, износи готово 22 одсто. Могуће је да методологија израчуна тада и данас није иста и да је тешко упоређивати бројке, али тренд је свакако поразан. Зато и не чуди што већина Хрвата деценијама сматра да им "земља иде у погрешном правцу", закључује Даница.хр.

(Телеграф)

БОНУС ВИДЕО

Препоручујемо

Свет

0 3

ДОСТА ИМ АВАГАНИСТАНАЦА: Захтев већине од 27 чланица Европске уније

20. 10. 2025. у 22:45

Свет

0 0

ДРОНОВИ ПРАВЕ ХАОС НАД ЕВРОПСКИМ АЕРОДРОМИМА: Летови хитно преусмерени и у Шпанији, полиција одмах подигла летелицу

20. 10. 2025. у 20:22

Свет

0 1

БРИСЕЛ ПООШТРАВА ПРИТИСАК: Нови пакет санкција Русији већ ове седмице

20. 10. 2025. у 08:27

Свет

0 0

ШАНСА ЗА УКРАЈИНУ: Шта ће рећи Орбан и Макрон? Предложен нови начин приступања Европској унији

20. 10. 2025. у 11:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације