Скандал тресе ЕУ: Званичници Уније заташкали податке о тортури у Хрватској

Званичници ЕУ оптужени за несвакидашње заташкавање доказа о бруталности према мигрантима у Хрватској, навео је британски „Гардијан“.

Фото: Танјуг/АП

Наиме, званичници ЕУ су оптужени да су прикрили доказе о томе да хрватска влада није успела да контролише ситуацију на граници с Босном и брутално поступање с мигрантима који су, како се наводи, пљачкани и мучени на окрутан и понижавајући начин, преноси Б92.

То иначе, није први пут да се у медијима наводи да су хрватски полицајци и униформисани мушкарци (не зна се који) оптужени за брутално поступање према мигрантима, не једном су челни људи хрватске полиције све негирали, упркос бројним фотографијама и исповестима миграната који су имали прилике да се “сретну” с хрватском граничном полицијом и неидентификованим мушкарцима у црним униформама.

Британски "Гардијан" у тексту објављеном 15. јуна сада наводи да је имао увид у интерне мејлове Европске комисије који откривају да су бриселски званичници знали за све али да су те податке прикрили.

“Гардијан” даље наводи да су европски званичници били упозорени да је Хрватска оманула у искоришћавању ЕУ новца намењеног за очување спољних граница ЕУ и да ће све то изгледати као невиђен скандал.

Као одговор на оптужбе о прикривању података, портпарол Европске комисије изјавио је за “Гардијан” да су посланици одлучили да не објаве добијене податке јер су сматрали да су добијене информације “непотпуне”.

Све то, истиче даље “Гардијан” баца ново светло и на питање поштовања људских права у Хрватској, али и на очигледну спремност извршне власти ЕУ да прикрије неуспех Загреба. Хрватска, при том, подсећа британски лист, жели да уђе у шенгенску зону, а који баш захтева поштовање људских права на границама.

Али, без обзира на одлучно демантовање хрватске стране о инцидентима с мигрантима, последњи такав случај, оцењен као најгори до сада, забележио је један члан невладине организације и то 26. маја.

Једанаест Пакистанаца и пет Авганистанаца наишло је код Плитвичких језера на групу у црним униформама.

“Мушкарци у униформама су завезали мигранте за дрво, тако да им лица буду окренута ка дрвету”, рекао је активиста НВО Данси савет за избеглице, која прибавља помоћ мигрантима у Босни.

“Када су ти људи већ били везани за дрво и окренути ка њему, униформисана лица су и м пришла, с леђа и почела да пуцају у ваздух, али тако да су оружје приближили ушима свезаних имиграната”, рекао је активиста НВО.

“Такође, пуцали суи м и поред ногу . Камење је летело на све стране. Уз то, стално су викали ‘желимо да вас побијемо’”, наводи “Гардијан” речи једног од мучених имиграната, који је још рекао да је цела тортура над њима трајала три или четири сата.

А у извештају који је био пред европским званичницима се наводи да су у хрватској користили “електрошокере” које су имигрантима постављали наг лаве и вратове. Један униформисани мушкарац је ножем наноси ране људима.

Један тражилац азила такође је сведочио о бруталности на хрватско-босанској граници. Он тврди да је један од униформисаних људи легао на њега, ставио му колено на врат и полако га “секао” ножем, по лицу, прстима…до непрепознатљивости.

Та иживљавања трајалу су, како се наводи, до долазка званичних припадника хрватске полиције, које су позвали управо ти унуформисани мушкарци.

Полиција је потом те исте мигране стављала у комби и возила на босанску територију.

“Гардијан” у тексту наводи да је ступио у контакт и с хрватском полицијом, која је негирала да има икакве везе с ранама које су имали мигранти, наводећи да су те повреде могне настати од туча међу мигрантима или фабриковањем, односно лажним сведочењем.

“Гардијан” подсећа да је успостављање надзорних механизама како би се осигурао хумани третман миграната био је услов да Хрватска добије 6,8 милиона евра у децембру 2018. године.

ЕК је рекла да су средства намењена како би се осигурало да су све "примењене мере пропорционалне и потпуно у складу са основним људским правима и европским законима о азилу”.

Хрватска влада је прошле године рекла да су средства прослеђена УНХЦР-у и Хрватском правном центру како би се установили механизми надзора, али обе организације тврде како нису добиле новац.

Прошлог месеца је ирска посланица ЕП Клер Дали послала ЕК упит о томе.

Поред тога што је ирској посланици дала погрешне одговоре, интерна преписка ЕК званичника сугерише да донација дата Хрватској није потрошена за надзор и да је комисија тога свесна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације