Регион

ХРВАТСКА ПАДА У ЕКОНОМСКИ АМБИС: За годину дана нестало више од 73.000 радних места

Танјуг

17. 08. 2020. у 21:04

САМО за годину дана, од краја јуна прошле до краја јуна ове године, број запослених у Хрватској смањио се за више од 73.000.

ХРВАТСКА ПАДА У ЕКОНОМСКИ АМБИС: За годину дана нестало више од 73.000 радних места

Број незапослених скочио је на више од 150.000, што је незапамћен ниво незапослености у Хрватској.

Смањење броја запослених и скок броја незапослених директне су последице корона кризе, која је обележила ову годину.

У Хрватској је, према подацима ДЗС-а, крајем јуна било запослено 1.512.452 људи. То је 73.021, или 4,6 одсто, мање него крајем јуна прошле године, када је у Хрватској, према коначним подацима државне статистике, било запослено укупно 1.585.473 људи.

Другим речима готово сваки 20. грађанин који је средином прошле године радио, сада више не ради, а број запослених у том периоду смањио се отприлике за број становника Задра.

Истовремено, број незапослених знатно је порастао. Наиме, крајем јуна прошле године без посла је, према коначним подацима државне статистике, било 114.498 грађана, а годину касније 150.651, што је скок за готово трећину.

Требало би имати на уму да је овде реч о укупном броју незапослених: стваран број људи који су у корона кризи остали без посла већи је него што то на први поглед изгледа и досеже око 50.000, али како су поједине делатности чак и у кризним условима запошљавале, укупан раст броја незапослених на крају је ипак мањи.

Осим тога, упозоравају економисти, део људи који су остали без посла и не пријављује се на берзу рада.

- Ту говоримо о синдрому обесхрабрених радника који је у Хрватској од раније познат. Део људи који је остао без посла једноставно не верује да ће преко берзе рада наћи нови посао, па се и не пријављује - објашњава Данијел Нестић из загребачког Економског института.

Како год се развијала ситуација, јасно је да Хрватску на тржишту рада у наставку године чека наставак раста незапослености: део економиста каже и да би број од 200.000 незапослених на крају године изгледао оптимистично.

Већ и званични податак да је за годину дана више од 2.000 хрватских предузећа морало да стави кључ у браву довољно говори о озбиљности ситуације.

Кретања на тржишту рада у наставку године зависиће од епидемиолошке ситуације, али и од одговора хрватских власти на тај изазов како би помогла економији да се одржи изнад воде.

На крају, закључују економисти, зависиће и о дубини амбиса у који је земљу гурнула корона криза, а чије би размере требало да буду ускоро видљиве.