СРБИМА ОСПОРАВАЈУ ПРАВО НА ЈЕЗИК И ВЕРУ! Најава повратка програма на српском у македонске школе изазвала срамне реакције бугарских суседа

ПОПУТ неких ранијих, већ виђених и доживљених сценарија, и ове године Савиндан је пропраћен благданским "благосиљањем" македонског премијера Зорана Заева о враћању у наставне програме школа српског језика и културе.

Час српског језика у ОШ "Свети Кирил и Методиј" у Скопској Црној Гори / Фото М. Станчић

Међутим, чак и један такав узгредни подсетник, подигао је много медијске буке - одобравање "код куће", али велику нервозу и политичку узбуну због "приблажавања Северне Македоније и Србије" - у Бугарској.

Званичници Бугарске жестоко су се успротивили повратку српског језика у македонске школе, сматрајући да је то део плана да се "језик што више приближи српском, а удаљи од бугарског". Софија наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".

РЕАЛНО, у пракси - предмет Српски језик и култура, на иницијативу Управе за развој и унапређење образовања на језицима припадника заједница Владе Северне Македоније, а на захтев родитеља, после 12 година, одобрен је коначно и основцима Србима, за трећи разред, од прошле школске године. До тада, то загарантовано уставно право могле су да користе заједнице попут Рома, Влаха, Бошњака... али не и Срби и Турци. Сада се, како објашњавају у поменутој Управи, изборни предмет сукцесивно уводи и спремају се наставни планови за наредне разреде, све до потпуног укључења у деветолеткама, свуда где постоји интерес ђака и родитеља.

Према званичним подацима које су "Новости" добиле од Управе, српски језик се у редовној настави - не као изборни, изучава у преостале три основне школе у земљи: Старом Нагоричину - "Светозар Марковић", Табановцу - "Браћа Рибар" на северу земље, и у Кучевишту "Свети Кирил и Методиј" у Скопској Црној гори. Укупно, у свим разредима три школе, на српском уче - 202 основца. Та околност је била основа претходној власти у Македонији да 2007. концептом о увођењу деветогодишњег основног образовања, српској деци, за разлику од школараца осталих заједница, ускрати право на изучавање матерњег језика као факултативног предмета.

ИСКУСТВА наставника "са терена" потврђују да је "то и те како утицало на додатно обесхрабривање родитеља Срба и пребацивање деце у разреде са наставом на македонском језику". У средњим школама, као ни на факултетима, нема образовања на српском језику, упркос законским могућностима.

- Савиндан јесте за нас Србе велики празник, између осталог и школска слава. Али, годинама већ овде је много маскирања правог стања и положаја Срба у Северној Македонији. Јесте то овде званично национални празник, нерадни дан, али суштина славе и празника је у сенци често испразних и већ ко зна колико пута поновљених политичких замагљивања. Како се то слави Свети Сава, без литургије? Верујући Срби и сви остали који држе до канонског јединства са СПЦ, овде су ускраћени за то основно право на слободу вероисповести. Светог Саву смо и ове године, нажалост, у специфичним околностима и због вируса корона, могли литургијски да прославимо само нас неколицина у једном параклису канонске Православне охридске архиепископије СПЦ, у стану у Скопљу. То је наша сурова истина и тешка реалност - резигнирано каже, за "Новости", професорка Маја Стојановић Крстић из Српског културно-информативног центра СПОНА у Скопљу.

У празнично подне Савиндана отац Марко Манојловић из ПОА, уз молитвено обраћање за окупљене Србе, пресекао је славски колач у цркви Манастира Свети Никита на Скопској Црној Гори, која је, као и сви остали храмови у Северној Македонији, под "газдовањем" некаконске МПЦ...

Багателишући Уставом утврђене обавезе секуларне државе, Маја Стојановић Крстић подсећа да власти у Скопљу још нису регистровале Православну охридску архиепископију СПЦ, упркос правоснажној пресуди Европског суда за људска права из априла 2018. године. Подсећа да су власти редовно опомињане на обавезу испуњења налога из те пресуде и Извештајима Европске комисије о стању и (не)поштовању верских слобода.

ПОПИС

У СЕВЕРНОЈ Македонији је после 19 година заказан попис становништва, од 1. до 21. априла. Према резултатима пописа из 2002. у Македонији је регистровано 2.022.547 житеља, од којих је 1.297.981 Македонац или 64,18 одсто, Албанаца је 509.083 или 25,17 одсто, Турака има 77.959 (3,85), Рома 53.879 (2,66), Срба 35.939 (1,78)...

МНОГО ТЕШКОЋА У ПРАКСИ

СИСТЕМАТСКО враћање укинутог права за наставу на српском језику и у образовном процесу преко изборног предмета, свакако охрабрује Србе, како истичу наставници из школа, али у пракси је много тешкоћа, пре свега кадровских, у спровођењу програма.

Захваљујући раду у локалним самоуправама, попут примера ангажовања градоначелника скопске општине Центар Саше Богдановића и марљивог секретара школе "Страшо Пинџу" у селу Јосифову, Милоша Кецојевића, Срби се охрабрују да прихватају додатне облике образовања своје деце на матерњем језику. У Јосифову и Марвинцима изборни предмет Језик и култура Срба прати 31 основац.

Препоручујемо

Свет

1 2

ПРОЗИВКА НА РАЧУН МАКЕДОНИЈЕ: Бугарском министру смета увођење српског језика, па поручује Скопљу - није вам ово пријава за Совјетски Савез

29. 01. 2021. у 23:35

Политика

29 17

НАПАД СОФИЈЕ НА БЕОГРАД: Вицепремијер Бугарске назвао Србију џелатом Северне Македоније!

28. 01. 2021. у 20:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације