НОВИ ОПАСАН ИЗАЗОВ НА ТИКТОКУ: Тинејџери раширених руку чекају воз у пуној брзини, реаговали и из Железница

У ЖЕЉИ да стекну што већу популарност корисници ТикТока из дана у дан смишљају нове изазове, често непримерене и опасне по живот. На њих најчешће наседају и одговарају деца мислећи како ће тим гестом бити омиљени на мрежама, али и у друштву.

Фото: Депоситпхотос

Сведоци смо стравичних последица ових изазова широм света, у којима деца губе животе, а сада се појавио још један који је толико забринуо јавност у Хрватској да су морале да реагују и школе.

Вођа Тима за психолошке кризне интервенције, психолог ОШ Подмурвице Нада Кегаљ, за "Нови Лист" каже да ријечким основцима за опасне игре и изазове није потребна инспирација с ТикТока, јер су они осмислили сопствене.

- У Ријеци је популарна игра "шкарице", а састоји се у изазову да дете претрчи двосмерну улицу у тренутку када њоме из оба смера долазе аутомобили. Такође, некада је био изазов претрчати преко пруге када долази воз. Сада то више није популарно, већ је изазов стати што ближе уз пругу раширених руку и чекати да прође воз. Наравно, на начин да се стане што ближе уз воз. То сам сазнала тако што сам била на једној кризној интервенцији везано за дете које је због изазова замало погинуло. Касније сам то испричала ученицима у својој школи, а они су ме шокирали изјавом да се то ради сваке суботе на рођенданима. Ријека је препуна железничких пруга које пролазе кроз град. Тако да им очигледно не треба ТикТок да би осмислили опасан изазов - каже Кегаљ.

У Основној школи Срдчи сусрели су се с једним издвојеним случајем такозваног "изазова гушења" (Блацкоут Цхалленге) с ТикТока, а тај један случај био је довољан да се упали аларм и пошаље упозорење свим родитељима.

Радило се, каже педагог Александра Смолић, о ученику седмог разреда који је снимио изазов гушења. Блекаут изазов је игра падања у несвест. Она већ више од годину дана кружи интернетом, а састоји се у томе да учесници намерно прекидају доток кисеоника, покушавајући да изазову осећај који човек доживи непосредно пред смрт, односно пред губитак свести. Реч је о изазову због кога је у Италији преминула десетогодишња девојчица, а потом и десетогодишњи дечак у Србији.

- То креће већ од 4. разреда па све негде до 7. разреда, док осмаци показују ипак одређену дозу озбиљности. Ради се о атаку на младу и неразвијену личност те се користи потреба деце тог доба да се доказују пред својим вршњацима. Често је довољно само осмислити довољно бизаран изазов и пласирати тој популацији која је нажалост спремна да га изврши не би ли имала прилику да оствари какав виртуелан или реалан лајк. То је социјални инжењеринг који се врло опасно намеће најосетљивијој популацији, а то су ученици. Приметили смо да су девојчице склоније томе, јер су пуне сумњи око социјалног статуса у разреду, па су због тога много угроженије. Данашња генерација деце остварује се реално и виртуелно у једнаком обиму и ако постигну неки циљ у виртуелном свету, сматрају га остварењем и у реалном окружењу. За њих су виртуелно и стварно недељиви - појашњава Смолић.

Додаје за "Нови Лист" и да је реч о прастарим механизмима који су сада доступнији и видљивији деци управо због присутности друштвених мрежа и уједно напомиње и да се ради о ситуацијама у којима је тешко деловати, јер дигитални изазови су увек корак испред нас.

- Превентивна поступања у оваквим случајевима увек су усмерена на оснаживање ваше деце у добрим одлукама, одупирању притиску вршњака, разумном промишљању о последицама и хитној реакцији према старијим и одговорним особама који знају исправно да поступе у таквим ситуацијама. Потребно је проверавати присутност и садржаје које деца деле на друштвеним мрежама - каже Смолић.

Кегаљ пак додаје да се овако опасним изазовима може доскочити само развијањем критичког мишљења, али не и забранама, јер забрањено је воће најслађе.

- Само деца која науче критички да мисле, одговорно се понашају и промишљају моћи ће квалитетно и сигурно да одрастају - закључује Кегаљ.

Изазови с ТикТока нису једине опасности који вребају с друштвених мрежа, јер, како истиче Кегаљ, међу основцима праћење инфуенсера права је пошаст. Они им саветују како да беже с наставе или варају, а анонимним анкетним упитником који је испунило 113 ученика 7. и 8. разреда, Кегаљ је уочила да 87 посто девојчица и 67 посто дечака прати инфлуенсерске канале.

- Малолетници нису биолошки, социјално, психолошки ни емоционално зреле особе. Они се развијају. С обзиром на то да немају искуства ни знања, лако постају мете негативних утицаја. Неке особине малолетника могу бити асоцијалност, непоштовање ауторитета, инат, непослушност, непријатељско расположење према другима, деструктивност, импулсивност, емоционална и социјална незрелост, авантуризам. Ако уз неке наведене особине још прати неког с превисоким самопоштовањем, умишљеним и препотентним, то није добар услов за здраво одрастање. Сви ми кроз живот формирамо слику о себи. Инфлуенсери су створили фантастичну слику о себи, на основу лајкова и коментара. Они себе прецењују.

Често су арогантни, пуни себе, охоли и бахати па су створили идеалну слику о себи, али слику која није реална. Инфлуенсери намећу вредности, а имају искривљену слику стварности и као такви утичу на друге, док су деца рањива група. Она су сунђери - упозорава Кегаљ.

На њихове тврдње реаговали су и из Хрватских железница и у свом обраћању наводе да је неопходно да родитељи и наставници скрену пажњу деци о опасностима које прете на прузи, будући да статистика показује да су у чак 98 посто случајева несреће на железничко-пуним прелазима последица тога што учесници у саобраћају занемарују и не поштују саобраћајне знаке и сигнализацију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације