ЈЕДАН БИРАЧ, А ДВА ГЛАСА: Немци данас гласају за нови сазив Бундестага и за будућег канцелара

ГРАЂАНИ са правом гласа у Немачкој, којих је више од 60 милиона, бирају данас на савезним изборима нови сазив федералног парламента, Бундестага. Истовремено, одлучују о томе ко ће бити нови канцелар, наследник Ангеле Меркел која, после 16 година, одлази са највише државне функције.

Немачка украшена предизборним плакатима / Фото АП

Док у развијеним демократијама важи принцип "један човек - један глас", немачки бирачи имају чак два! Један глас дају страначкој листи, а други конкретном кандидату. Сваки грађанин са правом гласа има и такозвану контролну функцију, то јест, уставом загарантовано право да оспори резултат избора ако процени да је током гласања било неправилности. Колико је Немцима систем гласања компликован, показују анкете: тек сваки пети зна чему служи први, а чему други глас.

Странке састављају предизборне листе на нивоу савезне покрајине. На свакој од 16 листа за 16 покрајина, покрајински огранци одређују "свој" редослед кандидата. Страначке листе нису нужно исте на територији целе конфедерације, неке их партије имају у неколико покрајина, или само у једној. Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) коју предводи Маркус Зодер, учествује, на пример, само у Баварској, док њена сестринска Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) "покрива" осталих 15 покрајина.

Од 2002. немачки парламент, Бундестаг, има најмање 598 посланика, а њихов број стално расте. Половина се "пуни" кандидатима који освоје просту већину гласова у свакој од 299 изборних јединица, тако што су победници у изборним јединицама директно изабрани у нови скупштински сазив. О другој половини мандата, бирачи одлучују другим гласом, али не директним избором кандидата, него страначких листа.

Други глас је важнији, јер одлучује о саставу Бундестага и о односу снага међу станкама у њему. На пример, ако странка освоји 35 одсто "других" гласова, она ће и у новом сазиву Бундестага, сразмерно томе, имати 35 одсто мандата.

Број посланика који ће доћи из покрајине зависи од њене величине. Кандидати за канцелара то нису и званично. Они су више носиоци листе, јер ће канцелара изабрати заправо посланици, а не грађани. До сада се, ипак, никада није десило да буде изабран неко ко пре избора није проглашен за кандидата.

Немачки изборни систем веома се разликује од, рецимо, америчког, британског, или швајцарског. Карактерише га репрезентативно, а не директно формирање власти. Кључну улогу имају посланици као представници народа, јер преносе вољу грађана, а не само својих бирача, или странке. У Немачкој нема референдума којим би се доносили закони, као што је то случај у суседној Швајцарској.

Куриозитет система је да се пре спроведених избора не зна тачан број посланика Бундестага, који варира од 600 до чак 900. Извесно је једино да их, према садашњем међустраначком договору, не може бити мање од 598. Број посланика најдиректније зависи од распоређености "других гласова".

Ствари постају компликоване кад странка у једној покрајини освоји више директних мандата, него што јој, по проценту код другог гласа, припада. То се догађа веома често, а као последица расте број посланика у Бундестагу, будући да у парламент улазе и сви политичари који су освојили директни мандат. Већ неко време, безуспешно се траже начини да се ограничи број посланика.

Бундестаг би, зато, после овогодишњих избора могао да броји и више од 800 посланика. У сазиву чији се мандат завршава, има их 709, што немачки парламент чини другим по величини на свету, после кинеског.

И СРБИ НА БИРАЛИШТИМА

ОКО 12 одсто бирача чине грађани мигрантског порекла, с коренима из Турске, Сирије, Русије и из Србије, којих је 7,4 милиона. Немачки држављани без пребивалишта имају право гласа, али немају адресу, па нису у бирачком списку. Око десет милиона пунолетних не може да гласа на савезном нивоу, јер су страни држављани. Ако Немци у иностранству желе да гласају на савезним изборима, морају сваки пут да поднесу писмену пријаву за упис у бирачки списак. За ове савезне изборе се до сада пријавило нешто више од 24.000 "Немаца у иностранству".

ЦЕНЗУС

ЦЕНЗУС је у Немачкој пет одсто. Настао је услед историјских околности, са идејом да се спречи расипање гласова на многобројне ситне странке, као што је био случај двадесетих година прошлог века, у Вајмарској Немачкој, кад се власт тешко формирала и била екстремно нестабилна. Критичари тврде да због цензуса гласови многих бирача не играју никакву улогу у формирању Бундестага, нити владе.

АНКЕТЕ

СОНДАЖЕ јавног мњења показују да највише шанси имају социјалдемократе (СПД), са четвртином бирачког тела. Са разликом од једва три процента, следе их демохришћани Ангеле Меркел. Трећи су Зелени са 15,4, а четврти либерали са 11,2 одсто. Левица има 6,3 одсто, а све остале странке укупно нешто испод девет процената.

Препоручујемо

Свет

0 0

КЉУЧ СТАБИЛНОСТИ НЕМАЧКЕ: Меркел открила ко мора бити канцелар за миран живот Берлина

25. 09. 2021. у 21:38

Свет

0 1

МЕРКЕЛ ПОРУЧИЛА НЕМЦИМА: Гласајте за Лашета да нам земља остане стабилна, можете ли да замислите ЦДУ, Зелене и Левицу на власти?

24. 09. 2021. у 22:44

Свет

0 1

У НЕМАЧКОЈ "СЕМАФОР КОАЛИЦИЈА"? Немци сутра излазе на биралишта и гласају за нови сазив Бундестага и наследника Ангеле Меркел

25. 09. 2021. у 10:13

Свет

0 0

ЦРВЕНO-ЗЕЛЕНA ВЛАДA? Трећи савезник још под знаком питања, либерали или левица

21. 09. 2021. у 10:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације